Penzionerka Ivanka Miljački verovatno je jedini žitelj Srbije koji mora da plaća porez na kuću u koju ne samo da ne može da se useli, već čak ne sme ni da uđe da je vidi! Reč je o čuvenoj vili u Lackovićevoj 10, na Dedinju, koju je koristio kao rezidenciju Boris Tadić dok je bio predsednik. Pre toga ona nije bila predsednička rezidencija.
Kada je posle njega stupio na dužnost, Tomislav Nikolić je odbio da se useli u ovo zdanje, uz reči „Oteto - prokleto“. Od tada, međutim, ne samo da vila nije vraćena starim vlasnicima, već im je razrezan i astronomski porez.
„Vilu je zidao moj otac, 1940, i ja sam u njoj odrasla“, kaže Ivanka Miljački, čiji je otac bio građevinski inženjer Konstantin Stanković, graditelj temelja za Hram Svetog Save. Deda po majci bio joj je Miloš Trifković, jedno vreme predsednik vlade u egzilu, u kojoj je general Draža Mihailović bio ministar vojni. Posle rata se vratio u zemlju, gde je svedočio na Dražinom suđenju, ali ne protiv njega, što ga je koštalo osam godina robije. Njegov zet dobio je 1946. četiri godine, kao „strani špijun i izdajnik“.
Kada sam se obratila Republičkoj direkciji za imovinu tražeći da mi kažu koji je status kuće, odgovorili su da je Republika vlasnik dve četvrtine po osnovu hipoteke na ime neisplaćenog kredita koji je moja majka uzela 1952. godine. Kakav kredit, kad su nas još 1948. izbacili iz kuće - šokirana je gospođa Miljački.
Očev deo vile im je konfiskovan 1948, kada je Konstantinova žena Vera, sa kćerkama Ivankom i Jelenom, izbačena na ulicu, iako je formalno bila vlasnik druge polovine kuće. Jedva je preko majke Koče Popovića, inače rođake, uspela da spasi deo pokućstva. To su posle prodavali i od toga živeli, a stanovali su u dve sobice, u Molerovoj.
Vilu su svih godina mogli da vide samo s kapije. U međuvremenu u njoj su živeli nekadašnji savezni funkcioneri Milka Planinc, Džemal Bijedić, Momir Bulatović...
„U kuću sam prvi put ušla 1994, kada je mama umrla, jer smo sestra i ja formalno nasledile njen deo, pa smo ušle sa veštacima. Za sve to vreme, iako su nam oduzeli samo polovinu kuće, a koristili celu, nisu plaćali zakup. Platili su nešto samo 1949, a onda doneli neko rešenje da su je adaptirali i da više nemamo prava na kiriju“, kaže Miljački.
Praktično, sestra i ona nisu dobile ni dinar do 2004, dok se u vilu nije uselio Boris Tadić. Tada ju je on izabrao za predsedničku rezidenciju i sklopljen je ugovor da se u te svrhe koristi dok je Tadić predsednik. Prvi put je plaćena i kirija, ali po minimalnoj ceni od osam evra po kvadratu.
Vlasnik vile Konstantin Stanković dva puta je rehabilitovan. Prvi put 1959, kada je u rešenju doslovce navedeno da se „brišu i prestaju sve pravne posledice i smatra se neosuđivanim“. Tako je trebalo da bude ukinuta i odluka o konfiskaciji. Do toga, međutim, nije došlo. Drugi put je rehabilitovan u novembru 2009, po novom zakonu, i time je praktično ponovo ispunjen uslov za povraćaj.
Oko ove vile danas se vode tri spora: prvi, da sestre dobiju svoj deo kuće u državinu (da mogu da ga koriste), drugi za restituciju (zahtev za povraćaj imovine je podnet početkom ove godine) i treći oko isplate zaostalih naknada.
Jer, od kada se Tadić prošle godine iselio, a Tomislav Nikolić odbio da se useli, kuća zvrji prazna i država ne da vlasnicama nesporne polovine ni dinara kirije. Ali zato im je razrezan toliki porez da se Ivanka Miljački zgranula.
„Prvo smo sestra i ja plaćale po 68.000 dinara samo za kuću, da bismo sada dobile još po 135.825 dinara poreza na plac. Ja to nemam od čega da platim, moja penzija je 40.000. Neka idem u zatvor“, kaže naša sagovornica.
Ona je uložila žalbu na poresko rešenje. U međuvremenu, dva puta se obraćala Vladi Srbije ove godine. Jednom je tražila dozvolu da uđe u kuću i vidi u kakvom je stanju, a drugi put da Vlada izuzme vilu sa spiska rezidencija. Jer, kako kaže, za to su se stekli uslovi: predsednik Nikolić je ne koristi, već živi u rezidenciji u Užičkoj, kuća je pod sporom, i ona za državu predstavlja samo trošak, jer mora da plaća čuvanje, održavanje i komunalne usluge.
Izvor: Novosti