Poslednja svetska i evropska istraživanja govore da poremećaj strukture ličnosti ima gotovo svaka peta osoba, a u Srbiji se procenjuje da oko 400.000 ljudi boluje od neke vrste mentalne bolesti. Ipak, kod nas lekove za smirenje u velikoj meri koriste i potpuno zdrave osobe kad žele, recimo, da lakše prebrode neki svakodnevni problem.
NIŠTA BEZ BENSEDINA
"Kad sam ostala bez posla, mislila sam da to neću moći psihički da podnesem. Spala sam na platu svog muža, što je za mene kao ličnost bilo strašno. Nisam mogla da se smirim, a spavala sam samo ako popijem bensedin". priča za “Blic” Mirjana K. iz Kraljeva.
Psihoterapeut dr Danijela Živančević kaže da se kod nas često dešava da ljudi prolaze kroz objektivne životne teškoće, pa onda na svoju ruku uzmu tabletu da sebi olakšaju.
"Kod nas je za celo društvo karakteristična povišena briga o egzistencijalnim pitanjima, što je i opravdano. Kad pogledamo zvanične procene koliko je nezaposlenih, a i onih koji rade, u proseku su plaćeni oko 400 evra, normalno je da su stalno pod nekom vrstom stresa koji smiruju tabletama", smatra dr Živančević, uz opasku da je uvek preporuka da konsultuju lekara.
Prema podacima RFZO tokom 2012. godine izdato je o trošku fonda 6.932.840 pakovanja anksiolitika, u koje spadaju „bromazepam“, „dijazepam“, „lorazepam“, „ksalol“, „sedabenz“, „zaksol“, dok je godinu dana ranije na recept izdato 9.437.778 kutija ovih lekova.
NOVI PROPISI
Čitajući ovu statistiku, mnogi bi pomislili da opada potreba za konzumiranjem tih lekova, ali stručnjaci ukazuju da je ipak tome doprinela primena propisa. Naime, na snagu je krajem 2011. stupio propis po kome izabrani lekar anksiolitike može da izdaje najduže tri meseca, a posle mora da uputiti pacijenta kod psihijatra.
Docent dr Milan Milić, psihijatar, kaže da su kod nas takvi lekovi više u upotrebi nego ranije, kao i da je broj ljudi koji ih koriste u porastu.
"Sigurno je da su ovakvo društvo i način života dobra osnova za razvoj raznih poremećaja. Kod nas je u poslednje dve decenije povećan nivo stresa, pa je povećan broj ljudi sa strahovima i depresijom, ali to ne odskače dramatično od ostalih zemalja sa kojima se možemo porediti. I u Švedskoj ima mnogo ljudi koji imaju neurotične probleme i žive u nekoj vrsti straha", navodi dr Milić.
NEMOJTE DA TRPITE
Nije strašno da zdravi ljudi povremeno konzumiraju lekove za smirenje niti da ih imaju u kući za “ne daj bože”, kaže on.
"Svi možemo doći u situaciju da imamo smrtan slučaj ili dobijemo otkaz. Može se desiti da ne možemo dve noći da spavamo. U vanrednim situacijama ne morate nužno ići kod lekara, jer ako popijete taj lek, manja je šteta nego da trpite. Međutim, ako osećate napetost dve nedelje bez prekida, a ne vidite uzrok, trebalo bi da tražite stručnu pomoć. Sve što ima prolongirano psihičko poremećeno funkcionisanje mora da bude pod nadzorom lekara. Ne sme se desiti da lekovi za smirenje budu način da zaboravite na sve i da tako živite u veštačkom svetu", upozorava dr Milić.