„U godini kada se obeležava 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta, odlučili smo da priredimo izložbu koja svedoči o kontinuitetu hrišćanstva na ovim prostorima“, kaže Bojana Borić Brešković, v. d. direktora Narodnog muzeja. „Smatrali smo da je obeležavanje 900 godina od rođenja Stefana Nemanje ostalo u senci drugih događaja, a Narodni muzej je najpozvanija institucija da to ispravi. Izabrali smo ovaj značajni datum u srpskoj istoriji da otvorimo izložbeni prostor na prvom spratu. Do sada su naše izložbe bile vezane samo za atrijum.“
Najznačajniji i jedan od najraskošnijih spomenika slovenske pismenosti biće izložen početkom oktobra, u specijalno opremljenoj sobi, gde se i čuvao do pre deset godina.
„Ono nije dostupno preko cele godine, može se videti samo u jednom danu. I za to kratko vreme potrebno je odobrenje Ministarstva kulture i Narodne biblioteke Srbije, koja je zadužena za zaštitu stare i retke knjige.“
Narodni muzej prvi sprat obnavlja zahvaljujući donatorima i sredstvima koje je obezbedilo Ministarstvo kulture.
„Zahvalni smo svima koji su omogućili da se osposobi prostor na prvom spratu. Zahvaljujući donatorima, štampaćemo i prateću publikaciju. Naša ideja je bila da, dok traje sanacija, pravimo ugovor o donatorstvu sa onima koji su zainteresovani za reklamu. Tu reklamu bismo postavili na skeli, što u svetu nije neuobičajeno za institucije kulture, kada su njihove zgrade u rekonstrukciji ili sanaciji.“
Naša sagovornica ističe da sa „Mašino-projektom“ intenzivno rade na sanacionom programu. Već je sasvim izvesna obnova Muzeja po fazama. Radovi bi mogli da počnu, ali se čeka promena ugovora između Ministarstva kulture i „Mašino-projekta“, jer se aktuelni odnosi na rekonstrukciju, a ne sanaciju zgrade.
„Krajem 2011. „Mašino-projekt“ je prestao da radi na razradi idejnog rešenja projekta rekonstrukcije arhitekte Vladimira Lojanice, zbog toga što je postavljen uslov da se prethodno dodatno ispita statika zgrade. To bi uslovilo nužno iseljavanje kulturnih dobara, što je veliki problem i pokazalo se nemogućim. Dogovoreno je da profesor dr Dragan Buđevac, koji je u ekspertskom timu za rekonstrukciju Narodnog muzeja bio zadužen za pitanja statike, predloži neke mogućnosti da se bez iseljavanja eksponata obezbedi dovoljan stepen istraživanja. Ali do današnjeg dana nismo dobili taj izveštaj. On je neophodan da bismo Ministarstvu kulture predložili određena rešenja.“
Mada su mnogi predlagali da se, dok se zgrada sanira, nastavi sa izradom projekta po zamisli arhitekte Lojanice, što bi omogućilo i pristup evropskim fondovima, to se po svemu sudeći neće dogoditi.
„Čak su i u „Mašino-projektu“ predlagali da nastave sa izradom projekta rekonstrukcije, a da doniraju sanacioni program. Međutim, u Ministarstvu kulture to nisu prihvatili. Smatrali su da su potrebna dodatna sredstva za dobijanje raznih saglasnosti, pa to u ovom trenutku nije svrsishodno.“
A da li će i ovu jesen i zimu Narodni muzej dočekati sa krovom koji prokišnjava, Bojana Borić odgovara:
„Krov može biti brzo saniran. Projekat je gotov, samo nam treba saglasnost Ministarstva kulture. Naš plan, a i želja jeste da zajedno sa krovom obnovimo i veliku salu na drugom spratu. Planiramo da 10. maja za dan Muzeja tu priredimo izložbu dela iz našeg fundusa koja se odnose na Prvi svetski rat, jer je to državni projekat za 2014.“
Povodom u medijima ponovo aktuelizovane priče da tri naslednice francuskog kolekcionara Ambroza Volara tuže Srbiju, tvrdeći da Narodni muzej u Beogradu od 1949. godine ilegalno drži dela iz poznate zbirke Eriha Šlomovića, a da ona pripadaju njima, Bojana Borić kaže da sve zaposlene u muzeju iznenađuju takvi napisi:
„Pre nešto više od godinu dana pokrenut je spor i ništa se u međuvremenu nije značajno dogodilo. Spor vodi Republičko javno pravobranilaštvo, vrlo su operativni i sigurna sam da bi nas odmah obavestili da je stigao bilo kakav novi zahtev.“
Naša sagovornica ističe da su sva umetnička dela u zbirkama Narodnog muzeja zakonito vlasništvo Republike Srbije i da se o njima muzej stara na visokoprofesionalan način.
„Zbirka Eriha Šlomovića, koja je delom formirana od radova koji potiču iz kolekcije Ambroaza Volara, a delom njegovim ličnim angažovanjem, sadrži 360 slika, crteža i grafika. Od kako je predata Narodnom muzeju na staranje, dostupna je javnosti. Dela iz zbirke bila su izlagana na stalnoj postavci i u okviru brojnih tematskih izložbi, predstavljana je u okviru raznovrsnih publikacija, naučno-popularnih filmova i drugih medija. Zbirka je uvek bila javna i njeno poreklo je uvek bilo jasno i isticano. Dela se čuvaju po najvišim svetskim standardima, uz stalan konzervatorsko-restauratorski nadzor. Dostupnošću zbirke, čuvanjem, predstavljanjem i promocijom dela pokazali smo da nema govora o ilegalnom posedu zbirke.“
Izvor: Novosti