Pojedinačni primeri odgovornih sugrađana, poput momaka iz Novog Sada koji su sami popravili dečje igralište a o kojima je pisao Blic, predstavljaju samo izuzetak koji potvrđuje pravilo o velikom nemaru našeg društva o tome gde nam se svakoga dana igraju deca.
Ovaj primer, ujedno može poslužiti i kao pokazatelj u kom pravcu bi kao odgovorni sugrađani trebalo da razmišljamo. Upiranje prstom i prebacivanje odgovornosti, uz obavezna objašnjenja o nezavidnoj materijalnoj situaciji, teško da će mališanima vratiti dane koje su mogli da provedu u bezbrižnoj igri sa vršnjacima. O nadležnostima se može i treba diskutovati kako se današnja situacija ne bi ponavljala, ali ni u kom slučaju ne smemo dozvoliti da ispaštaju deca.
U Srbiji danas, postoje pojedinci, udruženja i kompanije na čije budžete ne bi drastično uticalo bavljenje prostorima u kojima svoje trenutke dečje igre provode naši najmlađi sugrađani. Iako čak ni masovna reakcija odgovornih članova zajednice ne donosi sistemsko rešenje, ozarena dečja lica i sigurnost koju uređena igrališta ulivaju njihovim roditeljima, dovoljan su razlog da se opravdana kritika pretvori u dela. Uslovi u kojima odrastaju deca od vitalnog su značaja za njihov budući razvoj, a samim tim i budućnost čitave zajednice. Vreme da se zapitamo kome je koliko stalo gde nam danas odrastaju deca!
PROČITAJ I: Dotrajala klackalica umalo kastrirala dečaka