Njoj samoj se desilo to da je, dok se u već spomenutnoj prilici vozila sa svojom porodicom ka kretmatorijumu, vozilo zaustavila grupa muškaraca naoružanih sekirama, koji su tražili novac i dragocenosti.
Razjareni zbog činjenice da putnici kod sebe nisu imali gotovo ništa, pljačakaši su odlučili da je siluju, a molbe njenog oca i brata i ukazivanje da sa sobom voze mrtvo telo nisu pomogle.
Razbojnici du je odvukli u obližnju šumu i redom silovali, upozorivši celu porodicu da će ukoliko neko pruži otpor, sa sobom voziti još leševa.
Ova majka dvoje dece, koja je ostala udovica kada su joj maoistički pobunjenici ubili supruga, smatra da gnev koji se u zemlji pogdigao zbog silovanja neće mnogo promeniti svakodnevnicu većine Indijki. Većina silovanja u ovoj zemlji ostaje potpuno nekažnjena, a žrtve osećaju društveni pritisak da ne prijavljuju zločin.
Ona je, međutim, svoje napadače prijavila, i prepoznala ih je među osumnjičenima u policijskoj stanici, tako da su optuženi za pljačku i silovanje i nada se da će ih stići pravedna kazna. Iako još prolazi kroz traumu, nakon dve nedelje se vratila naposao i planira da ono što je preživela iskoristi kao podsticaj za borbu da druge žene budu bolje zaštićene.
"Pokušavam da budem hrabra. Radim u policiji i ne smem da se plašim, imam odgovornost prema svojoj službi i prema društvu. Moj posao je da se borim protiv tog zla", zaključuje ona.
Oko 75 odsto silovanja u Indiji događa se u seoskim područjima, gde žene nemaju nikakav glas i gde ne postoji čak ni javna saglasnost da tako nešto ne bi trebalo da im se događa. U pet proteklih godina u Indiji je zabeležen porast broj silovanja od 16 odsto, a od 1971 od 902 odsto. To se smatra pre svega posledicom većeg poverenja žrtava u policiju i nihove narasle spremnosti da prijave napad.
U anketi sprovedenoj u šest azijskih zemalja, koju je objavio časopis “Lanset global helt”, gotovo četvrtina od ukupno 10.000 muškaraca priznala je da je bar jednom u životu počinila silovanje.
Izvor: Blic