Pozitivnu razliku između priliva i odliva ima jedino Vlada, ostali korisnici, NBS, banke i privreda, imali su znatno veći odliv od priliva, što ukazuje da kapital "beži“ iz zemlje, upozorili su stručnjaci Ekonomskog instituta, na prezentaciji časopisa "Makroekonomske analize i trendovi MAT“.
Problemi se javljaju u finansijskom računu platnog bilansa. U prvom polugođu ove godine on je pozitivan za svega 832 miliona evra. Od početka godine u Srbiju je ušlo samo 312 miliona evra stranih direktnih investicija, od čega je veći deo, oko 191 milion evra akcijski kapital.
„Devizne rezerve NBS tokom prvih sedam meseci ove godine smanjene su za 195 miliona evra, zahvaljujući emitovanju državnih obveznica za pokriće deficita", kaže Vladimir Vučković, urednik MAT-a.
Pad kreditne aktivnosti banaka u Srbiji na nulu i njena stagnacija ima i imaće ozbiljne posledice, jer će kočiti obnovu privrede, izjavio je ekonomista Boško Živković, dodajući da su na to stručnjaci upozoravali.
„Državne banke nastojale su da podmire visoku tražnju za kreditima posle smanjenja aktive banaka u stranom vlasništvu, ali umesto da ublaže negativne efekte krize, one su ih dodatno produbile. Tako je "politika“ kreditiranja "prijateljskih klijenata“ u državnim bankama, bez adekvatnog obezbeđenja, rezultirala ogromnim rastom problematičnih kredita", rekao je Živković.
Sam proces jačanja uloge državnih banaka u vreme krize nema negativnu konotaciju, jer može doprineti ublažavanju posledica usled povlačenja ostalih učesnika na tržištu. Primer Poljske, Češke i Mađarske pokazuje da su državne banke bile "stabilizatori“ u vreme antikriznih mera. S druge strane, primeri Slovenije i Srbije ukazuju na neadekvatno mešanje države u poslovanje.
„U slučaju domaćeg bankarskog sektora scenario se odigrao u negativnom smeru, jer je politika plasmana sprovođena u zavisnosti od uticaja države. Istraživanja pokazuju da je za jedan bankarski sektor najpoželjniji oblik "miks“ državnih i stranih banaka", naveo je Živković.
Izvor: Novosti