Ova izuzetna žena ne dozvoljava da je njen hendikep spreči u bilo čemu što želi da radi, a sama kaže da joj je najveća inspiracija da nešto uradi je upravo kada joj kažu da ona to ne može.
Barbi je još kao dete izgubila ruke od udara struje kada se , tokom sekunde nepažnje njene majke, popela na trafo stanicu i uhvatila obema rukama.
Svaki dan, ova nedavno razvedena majka i domaćica, odlazi u teretanu i trenira.
Jutro započinje kardio vežbama, nakon čega slede tegovi, igranje, trčanje, čučnjevi i iskoraci, a dan završava vežbajući njenu koreografiju za tkamičenja.
Barbi je sve poslove završava nogama i stopalima i kaže da se sprema potpuno sama kao bilo koja druga osoba bez ičije pomoći, a i svoje sinove od 13 i 17 godina je odgajila sama bez dadilja.
Pored treniranja, Barbi je počela da se bavi i modelingom, a planira i da se pojavi u filmu.
Ona je novinama otkrila da joj je ranije ponuđena uloga u filmu Stivena Spilberga, ali da je morala da odbije jer je tada bila trudna.
Ova inspirativna, takođe drži i motivacione govore i predavanja kojima pokušava da pomogne drugima u sličnoj situaciji da opstvare svoje snove.