Prema njegovim rečima, on se pre par dana sastao sa zamenikom načelnika Uprave kriminalističke policije Srbije Bogdanom Pušićem, koji mu je tražio dokumenta, ali je Margetić tražio da od policije dobije zvanični poziv, a ne da dokumenta daje „ispod ruke“. Kako kaže, Pušić mu je obećao da će poslati zvanični zahtev, ali do danas to nije uradio.
Pitanje srpskog vlasništva u Zagrebačkoj banci nedavno je aktuelizovao i ministar građevine Velimir Ilić. On je takođe od Margetića tražio dokumenta još ranije, dok je bio samo poslanik i obećao da će zahtevati razrešenje tog pitanja, „ali kad je postao ministar, izgleda da je zaboravio šta je obećao“.
„Mnogi su mi tražili dokumenta ispod žita, a onda se oni njima međusobno reketiraju. Zato od sada papire dajem samo na zvaničan zahtev, tako da se zna da imaju te papire“, rekao je Margetić.
On je dodao da je „ostao u šoku“ kada je saznao da je sva dokumentacija o zloupotrebama u vezi s Hipo bankom i Zagrebačkom bankom nestala iz Saveta za borbu protiv korupcije, iako je on lično te papire dao pokojnoj predsednici Saveta Verici Barać.
„Predstavnica Saveta Jelisaveta Vasilić nam je rekla da ključnih dokumenata o Hipo banci i Zagrebačkoj banci nema u Savetu i da tih ugovora nikada nije ni bilo, a mi smo satima radili sa Vericom Barać na tome i ona nam izdala pisanu potvrdu o prijemu za svaki od tih dokumenata. Kako to papiri nestaju iz zgrade Vlade Srbije (gde se nalazi Savet)? Nebulozna je izjava i bezobrazna laž da tih dokumenata nije bilo u Savetu. Međutim, kada nam je tako rečeno, mi smo Savetu ponovo dali ta dokumenta. Oni su bili šokirani time, kao da bi radije voleli da im papire nismo ni dali - tvrdi Margetić, koji dodaje da je ostao šokiran i kada mu je Vasilićeva, kako kaže, rekla da „nije sigurna da postoji politička saglasnost da se otvara slučaj Zagrebačke banke“, jer od Verice Barać nijednom u životu nije čuo da se obazire na to da li ima političku podršku ili ne.“
„Ili se borite protiv korupcije ili ste korumpirani“, kaže Margetić da mu je jednom rekla Verica Barać.
Ovaj hrvatski novinar, koji se godinama bavi korupcijom prilikom osnivanja Zagrebačke banke, kaže da mu je Vasilićeva ipak rekla da sa dva ugovora vezana za osnivanje Zagrebačke banke, koje on poseduje, postaje nesporno da je Srbija suvlasnik ove banke.
Ta dva ugovora su samoupravni sporazumi iz 1977. i 1986. godine kojima je kao suosnivač i ulagač kapitala u Zagrebačku banku definisana Jugobanka Beograd, sada u stečaju. Kada je 1987. godine Zagrebačka banka pretvorena u deoničarsko društvo, ona je morala da emituje 1.751.289 deonica, ali je umesto toga izdala samo 863.000 deonica.
„To je bila prva utaja vlasništva, jer je kapital svih deoničara poput Jugobanke, a radi se o razlici od 888.289 deonica, utajen. Međutim, u bilansima Zagrebačke banke taj kapital je bio prikazan kao da je svih 1,75 miliona deonica bilo emitovano. Kada je to ustanovljeno revizijom banke, u Zagrebačkoj banci su tih 888.289 deonica počeli da vode kao trezorske deonice. Pošto ni to nije po zakonu, jer ne može više od jedne polovine svih deonica da budu trezorske, pošto onda nema većine deoničara koji bi mogli da glasaju, oni su počeli da te deonice vode na tajnim skrbničkim računima (poput kastodi računa), gde se vidi samo broj računa i ime osobe koja je poverenik tog računa, odnosno koja njime upravlja, ali se ne vidi ko je pravi vlasnik tog računa“, objašnjava Margetić.
Margetić tvrdi da ima kompletan spisak tih tajnih računa, koji mu je svojevremeno dala pokojna Borka Vučić, koja je i sama neko vreme bila poverenik na jednom od tih računa. Gotovo sve deonice koje se kriju na tim računima trebalo bi da pripadnu Srbiji, a ko sada upravlja njima, niko ne zna. Margetić kaže da je spreman da ove spiskove dostavi i srpskim istražnim organima.
„Meni je Borka Vučić rekla da za Slobodana Miloševića pare nisu prali ni Rusi ni Nemci ni Grci, nego Hrvati. To se pokazalo kao apsolutno tačno“, kaže Margetić.
Prema podacima sa Zagrebačke berze od pre dva dana, ukupna vrednost akcija Zagrebačke banke bila je 1,2 milijarde evra, pošto je u poslednjih par godina ova banka doživela veliki pad. Čak i tako, ako bi Srbija dokazala svoje pravo na 46 procenata Banke, vrednost njenih akcija bila bi 550 miliona evra.
Nestao i kiparski dosije
Prema Margetićevim rečima, iz Saveta za borbu protiv korupcije nestao je i ceo spis sa podacima o kiparskim parama „sa dokumentima koja su teško teretila Mlađana Dinkića i druge za korupciju“.
„Ona (Jelisaveta Vasilić) nam je rekla da toga nije ni bilo u Savetu, a ja sam lično sa Vericom Barać kopirao ta dokumenta. Vasilićeva nam je rekla da ima „neke papire za Dinkića“ ali da ih nikad nisu proveravali u Savetu i da to ni ne vode kao jedinstveni spis. Muž Verice Barać nije mogao da veruje kada smo mu to rekli“ tvrdi Margetić.
Izvor: Danas