Đak iz gradske škole pošao za učiteljem na selo

Nakon što je na roditeljskom sastanku na kraju prošle školske godine đacima I/3 odeljenja OŠ "Čegar" učitelj Saša Jovićević saopštio da je dobio premeštaj u istureno odeljenje, usledio je šok i đaka i roditelja.

"Kada je učitelj rekao da ide, ne svojom željom, već zato što mora, svi smo bili u čudu, a neka deca su plakala", priča Vanjina majka Danijela.

Iz situacije koja se mališanima činila bezizlaznom, Vanja je za sebe našao rešenje.

"Idem tamo gde je učitelj!", r
ekao je majci kada su se vratili kući.

Nakon što mu je objasnila šta će sve to promeniti u njegovoj svakodnevici, pružila mu je punu podršku jer ga, kako kaže, vaspitava tako da jasno iskazuje svoju ličnost, stav i mišljenje.

Prvo su otišli da vidi školu i zatim još jednom razmisli, a on je ostao pri svojoj odluci, tako da je sada đak odeljenja u kome zajedno uči 14 dece od I do IV razreda. Iako su ga svi oni odlično prihvatili, ipak ih je iznenadilo što je ostavio grad, a neki mu govore da bi menjali svoju sredinu za njegovu.

"Sviđa mi se nova škola. Putujem zajedno sa učiteljem. U kolima često vežbamo matematiku. Samo mi je žao što neću viđati troje najboljih drugara, a među njima i Milu, moju drugaricu iz predškolskog",
govori Vanja.

Ujutru pred kućom čeka učitelja da kolima pođu u školu udaljenu skoro 20 kilometara. Dele užinu i troškove za put. Usput, osim što utvrđuju školsko gradivo, razgovaraju kao dva prava prijatelja i uče o onome čega nema u gradu.

Iako neki misle da je Vanja ovim mnogo toga žrtvovao, on, njegova mama i sestra Saša smatraju da je odluka o promeni škole donela samo dobro, a učitelj kaže da je dečak na zreo način izabrao zdravo detinjstvo u kom hoće da se igra i bude dete.

"Moj sin je bio presrećan kada mi je pričao da je ušao u kukuruzište, brao šljive ili bio u vinogradu. A jednom me je, nakon što se igrao sa decom u Jasenoviku, pitao: "Mama, da li ti znaš za igru gluvi telefoni?", priča Danijela.

Od učitelja je dobio "poklon prijateljstva", malog psa Bebu koga je ovaj čovek našao sa slomljenom nogom i odveo na operaciju. Ponekad i njega povezu sa sobom.

"Najsrećniji sam čovek jer radim najlepši posao na svetu! Nije važno gde radim sve dok sam s decom. Kad dobijem ovakvo poverenje deteta od 8 godina, pa šta ću više u životu? Svi mi zavide!", kaže učitelj Saša Jovićević.

U školi je poznat po požrtvovanosti u radu s decom, nesvakidašnjoj harizmi i tome što uvek pronađe način da sve iz odeljenja, ma koliko razlličiti bili, podstakne na učenje i druženje. U naselju se prepričavaju događaji sa rođendanskih dečjih "žurki" na koje uvek dođu svi đaci iz odeljenja, izleti sa roditeljima i zajedničke novogodišnje proslave.

Sada će ovakvog učitelja upoznati osnovci i njihovi roditelji iz Jasenovika. Jovićević već ima velike planove za njih. Urediće školsko dvorište, pokositi travu i zajedno sa decom peći pitu na školskom "smederevcu".

Izvor: juznevesti

đakseloškolau?itelj