Nakon što je na roditeljskom sastanku na kraju prošle školske godine đacima I/3 odeljenja OŠ "Čegar" učitelj Saša Jovićević saopštio da je dobio premeštaj u istureno odeljenje, usledio je šok i đaka i roditelja.
"Kada je učitelj rekao da ide, ne svojom željom, već zato što mora, svi smo bili u čudu, a neka deca su plakala", priča Vanjina majka Danijela.
Iz situacije koja se mališanima činila bezizlaznom, Vanja je za sebe našao rešenje.
"Idem tamo gde je učitelj!", rekao je majci kada su se vratili kući.
Nakon što mu je objasnila šta će sve to promeniti u njegovoj svakodnevici, pružila mu je punu podršku jer ga, kako kaže, vaspitava tako da jasno iskazuje svoju ličnost, stav i mišljenje.
Prvo su otišli da vidi školu i zatim još jednom razmisli, a on je ostao pri svojoj odluci, tako da je sada đak odeljenja u kome zajedno uči 14 dece od I do IV razreda. Iako su ga svi oni odlično prihvatili, ipak ih je iznenadilo što je ostavio grad, a neki mu govore da bi menjali svoju sredinu za njegovu.
"Sviđa mi se nova škola. Putujem zajedno sa učiteljem. U kolima često vežbamo matematiku. Samo mi je žao što neću viđati troje najboljih drugara, a među njima i Milu, moju drugaricu iz predškolskog", govori Vanja.
Ujutru pred kućom čeka učitelja da kolima pođu u školu udaljenu skoro 20 kilometara. Dele užinu i troškove za put. Usput, osim što utvrđuju školsko gradivo, razgovaraju kao dva prava prijatelja i uče o onome čega nema u gradu.
Iako neki misle da je Vanja ovim mnogo toga žrtvovao, on, njegova mama i sestra Saša smatraju da je odluka o promeni škole donela samo dobro, a učitelj kaže da je dečak na zreo način izabrao zdravo detinjstvo u kom hoće da se igra i bude dete.
"Moj sin je bio presrećan kada mi je pričao da je ušao u kukuruzište, brao šljive ili bio u vinogradu. A jednom me je, nakon što se igrao sa decom u Jasenoviku, pitao: "Mama, da li ti znaš za igru gluvi telefoni?", priča Danijela.
Od učitelja je dobio "poklon prijateljstva", malog psa Bebu koga je ovaj čovek našao sa slomljenom nogom i odveo na operaciju. Ponekad i njega povezu sa sobom.
"Najsrećniji sam čovek jer radim najlepši posao na svetu! Nije važno gde radim sve dok sam s decom. Kad dobijem ovakvo poverenje deteta od 8 godina, pa šta ću više u životu? Svi mi zavide!", kaže učitelj Saša Jovićević.
U školi je poznat po požrtvovanosti u radu s decom, nesvakidašnjoj harizmi i tome što uvek pronađe način da sve iz odeljenja, ma koliko razlličiti bili, podstakne na učenje i druženje. U naselju se prepričavaju događaji sa rođendanskih dečjih "žurki" na koje uvek dođu svi đaci iz odeljenja, izleti sa roditeljima i zajedničke novogodišnje proslave.
Sada će ovakvog učitelja upoznati osnovci i njihovi roditelji iz Jasenovika. Jovićević već ima velike planove za njih. Urediće školsko dvorište, pokositi travu i zajedno sa decom peći pitu na školskom "smederevcu".
Izvor: juznevesti