"Gadna je starost, svakog dana se treseš. Zbog prijatelja, zbog Zvezde. Ode juče moj veliki prijatelj Vlatko Marković, moj klub kopni" setno će, "Šeki nacionale” za Sportski žurnal.
"Potonje zbog ljudi koji u toku godine naprave 360 grešaka! A, mi smo nemoćni da pomognemo. Ne žele da nas vide u klubu, valjda, zato što smo nešto dali. Kao da uživaju u porazima ne bi li srozali klub, potom privatizovali".
Teške optužbe?
"Kažeš teške, mladiću? Dobro… Zvezdi je Voždovac bio filijala, Voja Lalatović čovek od velikog poverenja Džajića. Njegov sinovac kapiten Zvezde sad trener Voždovca. I, sad kad je najpotrebnije… Nešto nije u redu, znam toliko Zvezdinu istoriju".
Ne bi bilo fer da Voždovčani nisu prekjuče zapinjali?
"Nema to veze, momcima čestitam. Kažem i da je jedno selo remiziralo na „Marakani”, posle „dva” dana ga Radnički kao od šale razbio s dva razlike. Razmislite malo, je l` to u redu? Gde je sad direktor da se slika sa trinaestoricom igrača letos dovedenih koji nikog ne mogu da pobede, stane pred novinare i kaže – pogrešio sam, odoh! Bio sam trener, ostalo je nešto. Stoga, tvrdim da ni tri Murinja ne bi mogla da ih uigraju za tri godine! Čovek možda zna da proda, ne i da kupi igrača. Kao ovog što je na 74 meča postigao pet golova, dva Zvezdi. Ej, bre, ovoj Zvezdi kojoj bi i moj deda dao – tri laka komada".