Higsova čestica
Naučnici su decenijama tražili neuhvatljivu „Božju česticu“ kada je njeno postojanje konačno potvrđeno u CERNU-u u julu 2012. godine. Nobelove nagrade uglavnom se uručuju idejama koje mogu da izdrže test vremena tako da je prošlogodišnje otkriće bilo previše novo kako bi se moglo smatrati kandidatom za nagradu.
Belgijski fizičar Fransoa Englert, i britanski naučnik Piter Higs teoretisali su o postojanju ove čestice tokom 60-ih godina prošlog veka.
Program mapiranja ljudskog genoma
Pokušaj da se dekodira ljudski DNK smatra se jednim od najambicioznijih naučnih poduhvata u istoriji čovečanstva. Ovaj projekat predvode Erik S. Lander, Kreg Venter i Fransis Kolins, a projekat je završen 2003. godine. Rezultati su pomogli naučnicima da razumeju širok spektar misterioznih bolesti koje su zbunjivale lekare godinama.
Međutim, uprkos svojoj veličini, ovom otkriću nedostaju neke ključne karakteristike pobednika. Nobelov komitet voli da nagrađuje originalne naučne ideje ili radikalne pristupe rešavanju problema znatno više nego projekte. Kada je projekat započeo neki od genoma su već uspešno mapirani tako da on nije doneo ništa revolucionarno. Takođe, 2002. godine tri naučnika koja su na početku projekta dala svoj doprinos dobili su Nobelovu nagradu za medicinu i fiziologiju, tako da komitet možda smatra da je već pokrio ovo područje.
Kohlearni implant
Ovo slušno pomagalo pomoglo je stotinama hiljada gluvih ljudi da uživaju u čulu zvuka i da razumeju govor. Implant pomaže gluvim osobama obezbeđujući elektronsku stimulaciju auditornog nerva. Ova tehnologija je uzbudljiva i zbog činjenice da je stvorena u direktnoj saradnji sa gluvim ljudima kojima pomaže.
Izumitelj prve verzije implanta, Vilijam F. Haus, preminuo je 2012. godine a Nobelove nagrade se ne dodeljuju posthumno. Međutim, Grejem Klark iz Australije, Ingeborg Holcmair iz Austrije i Blejk S. Vilson i z Amerike takođe su dali doprinos razvijanju implanta.
Fuzija membrana
Otkriće fuzije membrana pokazuje način na koji proteini i drugi materijali bivaju transportovani unutar ćelija. U pitanju je proces koji ćelije koriste kako bi organizovale svoje aktivnosti i izbegle haos koji bi nastao kada bi sva njihova sadržina bila spojena zajedno. Ovo otkriće pomoglo nam je da shvatimo i objasnimo procese koji idu od oslobađanja insulina u krvotok pa sve do načina na koji nervne ćelije komuniciraju.
Slaganje proteina
Slaganje proteina unutar ćelija je vitalan proces koji molekulima daje njihove jedinstvene karakteristike, a remećenje ovog procesa može da dovede do bolesti i alergija. Nobelov komitet voli autsajdere koji ignorišu tradicionalne skeptike kako bi kročili u nove naučne oblasti – što je tačno ono što su dva naučnika, Artur Horvic i Ulrih Hartl uradili. Ovo područje ima veliki potencijal kada su u pitanju osnovna biologija i biomedicina.
Izvor: B92