Kako je navedeno u Nacrtu koji je objavljen na sajtu Ministarstva kulture i informisanja, pare bi se iz budžeta prenosile na javni servis na osnovu ugovora koji se zaključuje između medijske kuće i nadležnog ministarstva i isplaćivale bi se u 12 jednakih mesečnih rata. Taj novac bi smeo da se koristi samo za osnovnu delatnost javnog medijskog servisa.
Generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić kaže da bi ova kuća mogla da funkcioniše i sa 80 miliona evra iz budžeta, uz uslov da prihodi od marketinga ne padnu ispod 15 miliona evra godišnje, da se plate smanje, kao i broj zaposlenih sa četiri na tri hiljade.
"Mogli bismo da obezbedimo funkciju javnog servisa, ali bismo smanjili kupovinu licencnih programa, prava za sportske prenose, filmove, smanjili broj dopisništava, produkciju igranog programa", kaže Tijanić. On dodaje da bi to dovelo i do osipanja kvalitetnog kadra sa RTS-a.
"To bi se odrazilo na kvalitet programa, što bi uticalo na pad gledanosti, pa i na pad prihoda od marketinga. Zašto bismo davali 100 miliona evra godišnje za nešto što niko ne gleda", kaže Tijanić.
Nacrt zakona predviđa i da u jednom satu može biti emitovano najviše šest minuta reklama, kao i da udeo oglašavanja i TV prodaje može biti najviše 10 odsto programa.
Izvor: Blic