"Imam dvoje dece iz prvog braka. Oni žive u jednom gradu u unutrašnjosti. Ovde na Čukarici živim s drugom suprugom i dvojicom sinova, od šest i dve godine. Živeli smo dobro, radio sam u dobroj firmi, kao magacioner, primao platu, a onda sam se razboleo. Neuropatija, ozbiljna bolest. Otišao sam u invalidsku penziju. Mesečno 15.000 dinara. Supruga ima platu 30.000. Ne kukam, znam da je većini u Srbiji isto tako teško... Uleteli smo u kredit za televizor, nismo mogli da se izvučemo, jedan, drugi, treći refinansirajući. Dug 7.000 evra", započinje priču ovaj Beograđanin u kafiću na Voždovcu.
Ne želi da kod kuće deca znaju da je bio uhapšen. Rekao im je da su policajci, koji su iz njegove kuće odneli kompjuter - serviseri. Vratiće kompjuter za par dana. Zbog dece ne želi ni da se objavi njegovo puno ime.
Bila je vest na Fejsbuku, nastavlja, čovek je prodavao bubreg da ćerki kupi haljinu za matursko.
"Jedna žena je isti oglas okačila na banderi ispred Kliničkog centra. Tražila je 20.000 evra. I tako sam ja došao na istu ideju... Nije to bila čvrsta odluka. Da probam, pa da odlučim ako uspe", nastavlja priču.
Oglas je postavio početkom godine, niko mu se nije javljao. Do proletos.
"Javili su se ti Afrikanci. Klinika za transplantaciju, ozbiljna. Prvo su izbegavali da kažu odakle su, ali sam ispratio njihovu IP adresu... Tražili su moje medicinske nalaze, krvnu grupu, ultrazvuk bubrega. Obećali su da će mi poslati avionsku kartu, garantno pismo. Ponudili su 150.000 dolara. I zbog tolike cifre sam postao sumnjičav. Tražio sam dokaz da zaista postoje, da su ozbiljni. Dokaz da ću se živ vratiti iz Afrike. Dali su mi neki sajt sa slikama klinike. Izguglao sam ih i video da te slike koristi nekoliko klinika.
Nisam im se se više javljao.
Onda se javila još jedna klinika s loše prevedenim srpskim tekstom. Rekao sam im da ne gube vreme. Javljala se i jedna novinarka, htela je priču o iskustvu u transplantaciji. Zaboravio sam na sve to. Do prošlog utorka. Uhapsili bi me odmah da nisam bio kod kuće sam s decom. Rekli su mi da sutradan dođem na razgovor. Interesovalo ih je da li me je neko naterao na to. Onda je došao i advokat, po službenoj dužnosti. Rekao mi je da se ne razume u to, ali da mi preti kazna od dve do deset godina zatvora. Izgubljen sam. Moja žena je izbezumljena. Ispalo je strašno, a uleteo sam u to, ne znam ni sam kako, u trenutku kad nisam video drugi spas, drugi izlaz. Ta žena policajac me nije razumela, ali inspektor koji me je ispitivao jeste. Rekao sam im da sam bio spreman na to da se živ ne vratim iz Afrike samo ako će moja deca dobiti taj novac", završava G. S.
Kaže da sada to ne bi uradio.
"Posle ovoga s policijom, ne bih. Ali da nije bilo toga, opet bih", kaže G.S.
Izvor: Blic