U najvećem broju slučajeva utvrđivanje ili osporavanje očinstva traže muškarci, ali se na kraju ispostavi da najčešće nisu bili u pravu kada su sumnjali u svoje partnerke. Ima, međutim, i onih koji su na ovaj način saznali da deca koju su godinama podizali uopšte nisu njihova, a takav je svaki treći testirani u DNK laboratoriji Instituta za sudsku medicinu.
"Imamo situacije gde žene dolaze sa muškarcima za koje žele da utvrde da nisu očevi, pa tako prvo dovedu jednog, pa drugog, pa trećeg partnera. U našem Institutu imali smo slučaj gde je žena dovela četiri muškarca za utvrđivanje očinstva", priča dr Oliver Stojković, rukovodilac DNK laboratorije na Institutu za sudsku medicinu, gde se godišnje obavi 250 testova spornog očinstva.
Dr Bojana Panić objašnjava da DNK analize na očinstvo ponekad za rezultat imaju i neke lepe stvari.- Imali smo slučaj čoveka koji je čuo da postoji mogućnost da je on otac deteta koje je njegova nekadašnja partnerka (detetova majka) ostavila u domu za nezbrinutu decu. On je uradio analizu koja je potvrdila da jeste otac deteta, pa ga je uzeo iz doma i nastavio da se brine o njemu - priča dr Panić.
On kaže da sumnja nije osnovni razlog zašto se ovakve analize rade, i navodi primer ljudi u poznim godinama, koji su bili usvojeni, i koji su na ovaj način želeli da saznaju ko su njihovi biološki roditelji.
"Muškarci više traže utvrđivanje očinstva, dok žene to češće rešavaju zakonskim putem tražeći prava za svoju decu. Muškarci više sumnjaju u neverstvo, i u oko 30 odsto slučajeva na kojima radimo ispostavi se da su u pravu", kaže dr Stojković, istakavši da je Institut u jednom slučaju na očinstvo testirao čak šestoro dece.
U DNK centru za genetiku objašnjavaju da rade i utvrđivanje očinstva za potrebe sudskih parnica, i to najčešće zbog plaćanja alimentacije, a rade i prenatalno utvrđivanje gde devojke i žene žele da vide čije dete nose jer nisu najsigurnije ko bi mogao da bude otac.
"U posebnu grupu spadaju momci koji su bili u kratkim vezama u kojima su devojke ostajale trudne i žele, ako se pokaže da su očevi, da se staraju o toj deci. I rođaci traže utvrđivanje očinstva, recimo baba i deda žele da utvrde da li je dete zaista potomak njihovog sina", priča dr Bojana Panić iz DNK centra, istakavši da se u ovoj ustanovi uradi u proseku 50 očinstava mesečno.
Procedura uzimanja brisa traje desetak minuta, a rezultat može da bude poznat i za 24 sata. Statistika DNK centra pokazuje da se u 15 odsto slučajeva pokaže da testirani nisu očevi.
Jedan mladić je u laboratoriju doneo dete, svoj bris, ali i briseve svoja dva druga kako bi se utvrdilo ko je otac deteta. Iako se majka, sa kojom su sva trojica imala odnose, sa detetom pojavila tek posle tri godine, ipak se ispostavilo da je jedan od njih trojice otac.
Na sudu saznao da nije otac
Prilikom razvoda braka, u kome je troje dece, majka je tražila da se starateljstvo između nje i supruga “podeli” samo kada su u pitanju dve ćerke, i da se iz tog procesa izuzme sin. Tada se ispostavilo, što je i potvrđeno DNK analizom, da je biološki otac sina neko sasvim drugi, a otac je to saznao tek na sudu.
Pomešani uzorci
Jedan muškarac utvrđivao je očinstvo za svoje drugo dete. Međutim, uzorak koji je doneo bio je od dve osobe, a ne od jedne. Kada su mu sugerisali da takav rezultat nije moguć, on je priznao da je njegova supruga uzimala uzorak i da je prvo uzela od deteta za koje je sigurna da je njegovo, a onda od deteta za koje je sumnjala da možda i nije njegovo. Test je pokazao da su oba deteta njegova.
Test za decu od 40 godina
Muškarac od 70 godina, koji se razveo pod stare dane, pod uticajem okoline posumnjao je da deca koju je dobio u braku, i imaju više od 40 godina, zapravo nisu njegova. Posle analize, utvrđeno je da on jeste otac.
Izvor: Blic