Ipak, postoji jedan način da se izmeri smrtonosnost supstance – metoda koja se zove “Medijan smrtonosna doza, LD 50″, poznatija kao “Smrtonosna doza, 50%”, čiju smo tablicu iskoristili kako bi otrove poređali u nastavku teksta (smrtonosna doza otrova u odnosu na težinu ljudskog tela) .
5. Cijanid
Koliko je opasan? 200 mg Cijanida može ubiti odraslog čoveka u roku od nekoliko minuta
Cijanid proizvodi nekoliko bakterija, gljivica i algi, a takođe se nalazi i u brojnim biljkama, uglavnom u njihoviim semenkama.
Ovo je verovatno i najpoznatiji otrov na ovoj listi jer su ga tokom istorije koristile mnoge ubice koje su želele da uklone svoju metu ‘prirodnom smrću’ – s obzirom da smrt koja usledi nakon trovanja cijanidom izgleda kao srčani udar.
Istina je da semenke u nekom voću sadrže hemikaliju koja oslobađa cijanid kada dospe u naše telo, a verovatno najbliže voće nama je jabuka. Ipak, doza cijanida je toliko mala da ne postoji nikakav razlog za brigu (iako se preporučuje da se ne jedu velike količine semenki).
Protivotrov za cijanid je dostupan u obliku običnih i vrlo dostupnih vitaminskih tableta B12 koje će ‘povući’ sav cijanid iz ljudskog sistema i izbaciti ga kroz mokraću.
4. Ricin
Koliko je opasan? 1,78 mg Ricina može ubiti odraslog čoveka
Ricinus communis je u Ginisovoj knjizi rekorda navedena kao najotrovnija biljka na svetu. Kod nas je poznata kao Krlja, Morska kudelja i skočac.
Ricinus communis, kao i mnoge druge biljke na svijetu, ima otrovno seme koje sadrži izuzetno toksičnu hemikaliju koja se zove ricin. Od ove biljke se pravi ulje i njena upotreba je jako česta u mnogim kulturama širom sveta. Semenke se uvek zagreju pre proizvodnje ulja (koje se često koristi kao laksativ), tako da otrov postane potpuno bezopasan, odnosno uopšte i ne završi u ulju.
Ricin je generalno spor otrov i potrebno mu je 1 – 3 dana da uzrokuje smrt. Iako posledice trovanja mogu da se osete i nakon par sati, smatra se jako opasnim i ‘podlim’ ubicom. Zvanični protivotrov je još uvek u fazi testiranja, a dobra vest je ta što ricin ne ubija odmah, tako da pruža lekarima šansu da zaustave njegovo delovanje i tako pruže otrovanoj osobi priliku da preživi.
Ovaj snažni i smrtonosni otrov ima potencijal i da reši jedan od najvećih problema današnjice – rak. S obzirom da napada i uništava ćelije, naučnici pokušavaju da ga usmere da napadne samo ćelije raka, i pri tome zaobiđe sve zdrave ćelije u telu (metoda je još uvek u ranoj fazi testiranja i nipošto je ne treba isprobavati kod kuće!).
3. Strihnin
Koliko je opasan? Smrtonosna doza iznosi 1 – 2 miligrama strihnina po kilogramu odraslog čoveka
Strihnin drvo (Strychnos nux-vomica) raste u Indiji i jugoistočnoj Aziji, a u sebi sadrži dva otrova: Brucin i mnogo opasniji Strihnin koji se nalazi u voću drveta.
Strihnin proizvodi neke od najbolnijih reakcija na otrov na svetu.
Zbog etičkih razloga, toksičnost strihnina nije dovoljno proučavana kod ljudi. Većina poznatih informacija dolazi iz nenamernih i namernih slučajeva trovanja. Za ovaj otrov ne postoji specifičan protivotrov, ali oporavak je moguć ako se leči na vreme.
Poput iznad navedenih otrova, i strihnin se često koristio kroz istoriju, a neki istoričari veruju da je čak i Aleksandar Veliki otrovan upravo ovom opakom supstancom.
2. Amatoksini
Koliko je opasan? Smrtonosna doza iznosi 0.1 – 0.2 miligrama amatoksina po kilogramu odraslog čoveka
Amatoksini su podgrupa od 8 toksina koji se mogu pronaći u otrovnim pečurkama Amanita phalloides, kao i u nekim drugim pečurkama iz roda Amanita.
Amatoksini napadaju ćelije jetre i bubrega, a posebnu opasnost stvara činjenica da otrovana osboa uopšte ne primeti simptome najmanje 6-24 sata nakon konzumiranja otrova (obično se otruju nestručni berači pečuraka). Kada simptomi postanu vidljivi, oni se manifestuju kroz učestalu stolicu ili povraćanje, a lekari simptome često pomešaju sa običnim gripom – zbog čega trovanje uglavnom završi smrću.
Ukoliko se trovanje otkrije na vreme, subjektu se daje ogromna doza ekstrakta biljke Silybum marianum (mlečni čkalj) kako bi se zaustavilo delovanje otrova, a ako i to ne upali, u najgorem slučaju pacijent se može spasiti samo transplantacijom jetre.
1. Botulinski toksin
Koliko je opasan? Smrtonosna doza iznosi 1.3–2.1 nanograma botulinskog toksina po kilogramu odraslog čoveka
Clostridium botulinum je bakterija koja proizvodi jedan od najsmrtonosnijih (prema nekim izvorima i najsmrtonosniji) otrova na svetu – Botulinski toksin, a poznata je po opakoj bolesti koju izaziva, a koja se zove Botulizam. Iako se smatra najotrovnijom prirodnom supstancom na svetu, Botulinski toksin se redovno koristi u kozmetičkoj industriji – kao Botox.
Kristal ovog otrova veličine zrna peska može da ubije 9600 ljudi, a samo 4 kilograma bi moglo da ubije sve ljude na planeti.
C. botulinum bakterija se može pronaći u tlu i vodi širom sveta, i uopšte nije neuobičajena i opasna. Ali problem nastaje kada dospe u ljudski organizam i napadne aktivne ćelije – trenutak u kom počne da proizvodi 7 toksina (otrova) od kojih 4 mogu da ubiju čoveka.
Samo u Velikoj Britaniji svake godine se prijavi 10 -30 slučajeva trovanja C. Botulinum bakterijom, a razlog je gotovo uvek isti: nepravilno konzervisana hrana. Bakterija se takođe često može pronaći i u medu, ali na sreću, naš organizam je dovoljno snažan da uništi uljeza prije nego dođe do aktivnih ćelija. S druge strane, bebe nemaju razvijen imuni sistem protiv ove bakterije sve dok ne napune godinu dana, zbog čega med nikada ne treba davati bebama mlađim od 12 meseci.
Toksini koje C. botulinum proizvodi u našem telu su zapravo gasovi koje bakterija ispušta. Ovi gasovi napadaju neurotransmiter koji kontroliše kontrakciju mišića, zbog čega u roku od par dana gotovo svi mišići prestanu da funkcionišu, a ukoliko se ne leči na vreme, osoba umre usled gušenja.
Na svu sreću, antiotrov za Botulinski toksin postoji.
Izvor: Pixelizam