Suđenje je otvoreno za javnost i biće održano u popodnevnom terminu.
Na početku glavnog pretresa zamenik tužioca za organizovani kriminal pročitaće optužnicu koja je napisana na više od 122 stana. Posle toga će Mišković i ostali dobiti priliku da prvi put javno izlože svoju odbranu.
Optužnica tereti Miškovića i ostale da su od 2005. do 2010. godine nezakonitim izvlačenjem novca iz putarskih preduzeća i utajom poreza oštetili putarska preduzeca za 16,95 milijardi dinara, a budžet za 472 miliona dinara.
Miroslavu i Marku Miškoviću i Milu Ðuraškoviću na teret se stavljaju krivična dela za zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu i poreska utaja. Za oba dela zakonom je zaprecena kazna do 10 godina zatvora.
Optužnica obuhvata i Rista Ristića, Milutina Gaševića, Zorana Mihailovića, Dejana Jevtića, Zdravka Raša i Predraga Filipovića koji se terete za pomaganje u izvršnju krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica.
Živojin Petrović i Jadranka Bardić optuženi su za krivično delo poreska utaja.
Tužilaštvo u optužnici, u koju je Tanjug imao uvid, navodi da su okrivljeni krivično odgovorni jer su pri izvršenju krivičnih dela postupali sa umišljajem u stanju uračunljivosti.
Svi optuženi su na saslušanju u istrazi negirali da su izvršili krivična dela, ali tužilaštvo smatra da su njihove odbrane usmerene na izbegavanje krivične odgovornosti, kao i da su opovrgnute iskazima ispitanih svedoka, pisanom dokumentacijom, kao i nalazom i mišljenjem sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke.
Mišković je na saslušanju u istrazi pred Tužilaštvom za organizovani kriminal u decembru prošle godine negirao krivična dela koja mu se stavljaju na teret navodeći da je njegov ulazak u putarska preduzeća bio kroz investiranje u kome se on javlja kao finansijski investitor.
Samo upravljanje preduzećem i poslovanje bilo je prepušteno Ðuraškoviću, navodi se u optužnici u kojoj se citira Miškovićev iskaz iz istrage.
Za sebe je naveo da je vlasnik pravnih lica „Hemslade" i „Hitomia", ali ne i „Delta M" i PZP „Niš", niti bilo kog putarskog preduzeća.
Mišković je rekao da je njegova odluka bila da „Hemslade" da kredit PZP-u „Niš" kao što je i njegova odluka bila da se kroz dokapitalizaciju uđe u PZP „Niš".
Kako se navodi u optužnici, vlasnik Delta holdinga sebe vidi samo kao finansijskog investitora jer su njegov sin Marko i on imali potpuno poverenje i dali ovlašćenje da drugi vode poslove u putarskim preduzećima.
Naglasio je da ni u jednom Upravnom odboru PZP-a nisu imali svoje predstavnike, kao i da nije poznavao nijednog direktora putarskog preduzeća.
Za svog sina je rekao da je bio čist finansijski investitor iza koga je lično on stajao i davao mu preporuke gde da ulaže, pa je tako bilo i sa ulaganjem u putarska preduzeća.
On je pojasnio da se nije bavio poslovanjem putarskih preduzeća jer nije ni pratio njihove finansije i njihovo poslovanje, već se o svemu tome informisao neposredno od Mila Ðuraškovica sa kojim se, kako je rekao, na Milovu inicijativu sastajao periodično.
Jedine odluke koje je on doneo u vezi sa putarskim preduzećima su bile da se uloži u putarska preduzeća i odluka da se izađe iz putarskih preduzeća, navodi se u optužnici.
Miroslav Mišković je takođe rekao da je Mila Ðuraškovića upoznao preko svog sina sa kojim je Milo bio u prijateljskim odnosima.
Milo mu je, znajući da su zbog prethodne prodaje „Delta banke" imali određena slobodna sredstva, predložio da ude u posao sa putarima, pa su se dogovorili da on bude sa udelom 52% a Miškovići 48%, zbog cega je formiran konzorcijum za kupovinu PZP „Beograd".
Međutim, kako Milo nije mogao da obezbedi 52% sredstava za kupovinu PZP „Beograda", on licno je odlučio da Milu „Hemslade" da kredit u iznosu od 23.000.000 eura pod uslovima od tri odsto kamate plus euribor.
Smatra da su ti uslovi bili veoma povoljni za Mila Đuraškovica odnosno PZP-u „Niš" jer je to bila manja kamata nego što su u tom trenutku davale srpske banke, a s druge strane i za „Hemslade" je to bilo od koristi obzirom da su slobodna sredstva uložili u obrtni kapital...
Miroslav i Marko Mišković i Milo Ðurašković se terete da su na nezakonit način podigli vrednost akcija Preduzeća za puteve Niš kako bi ih prodali pošto im je u međuvremenu pala vrednost.
To je izvedeno kontrolisanom prodajom samo 37 akcija tog preduzeća od ukupno više od 550.000 izdatih običnih akcija, navodi se u optužnici.
Na berzi se, kako se dalje navodi, u kratkom vremenskom periodu od 14 dana trgovalo akcijama u vlasništvu Mila Ðuraškovića, na način koji je izričito zabranjen Zakonom o tržištu hartija od vrednosti.
Posle prodaje 37 akcija putarskog preduzeca Niš, naručena procene njihove tržišne vrednosti, uz zahtev da se ona obavi na osnovu prometa tih akcija, čime je podignuta njihova vrednost sa 3.300 dinara na 8.780,54 dinara.
Nakon toga su osnovana nova pravna lica "Mera invest" u vlasništvu "Mera investment faund" Marka Miskovića i "Nibens korporacija" u vlasništvu Mila Ðuraškovica.
U njih su osnivaci kao svoje uloge u nenovčanom kapitalu uneli akcije PZP Niš po nezakonito uvećanoj vrednosti. "Mera invest" je potom u oktobru 2008. i novembru 2009. prodala svoj paket akcija Nibens korporaciji, i ostvarila protivpravnu imovinsku korist, jer akcije PZP Niš prema nalazu i mišljenju veštaka, u tom trenutku nisu imale nikakvu vrednost.
Optuženi se terete da su akcije tog preduzeća prodali za 25 miliona evra na osnovu kredita čije je vraćanje garantovalo više putarskih preduzeća u Srbiji, među kojima Kragujevac, Vranje, Preduzeće za puteve Beograd, Vojvodina put i Bačka put.
Kredit je uzet od Unikredit banke, a njegovo vraćanje je spalo na putarska preduzeća, pošto firma u vlasništvu Mila Ðuraškovića, koja je kupila akcije preduzeća za puteve Niš za 25 miliona evra, nije imala novca da vraca kredit.
Mišković i Ðurašković su na taj način oštetili ta putarska preduzeća jer su ona morala da vraćaju kredit, a istovremeno su izbegli da plate porez državi na kapitalnu dobit.
"Radnjama okrivljenih oštećena su putarska preduzeća i njihovi poverioci. Zbog obaveze solidarnih dužnika da oni vrate kredit koji je odobren Nibens korporaciji, i nemogućnosti da ostvare regresno pravo prema ovom preduzeću, jer su jedina njegova imovina bile akcije PZP Niš, došlo je prvo do trajne blokade, a potom i pokretanja stecajnih postupaka nad PZP Niš, Kragujevac i Vranje kao i do raskida ugovora o privatizaciji PZP Beograd, Vojvodina put-Backa put, Partizanski put i FAM", navodi tužilaštvo.
Prema ekonomsko finansijskom veštacenju, ta preduzeca su pretrpela štetu veću od 16 milijardi dinara.
Neplaćanjem poreza na kapitalnu dobit koja je ostvarena iz transakcija državni budžet je oštećen za ukupno 472 miliona dinara i to od preduzeća "Mera Investment Faund" za od 320 miliona dinara, a Ðuraškovićevog preduzeća za više od 152 miliona dinara.
Vlasnik "Delta holdinga" pušten je 23. jula iz pritvora, koji mu je zamenjen jemstvom od 12 milona evra u dinarskoj protivvrednosti, a koje je uplatila njegova kompanija da bi se branio sa slobode.
Miškovicu je privremeno oduzet pasoš i određena mera zabrane napuštanja boravišta, uz obavezu javljanja Policijskoj upravi za grad Beograd - PS Savski venac, svakog prvog radnog dana u mesecu.
Ista ova mera predvidena je i za njegovog sina Marka, kome je 7. oktobra ukinut kućni pritvor za jemstvo hipotekom na lokal vrenosti 3,3 miliona evra.
U kućnom pritvoru je ostao vlasnik Nibens grupe Milo Đurašković, dok se ostali optuženi brane sa slobode.
Izvor: Pressonline