Doktorka Eni Verc i dr Karen Vin, psihološkinje sa Univerziteta Jejla, napisale su studiju o tome kako se deca ponašaju u blizini biljaka.
One su pratile decu koja se igraju sa različitim objektima i shvatile da deca nisu uzimala prirodne stvari kao što su biljke onoliko koliko su uzimale plastične i metalne objekte.
Deca su mogla da biraju između dve prave bijlke, dve veštačke biljke i dva druga objekta. Eksperiment je pokazao da su deca oklevala kada je bilo potrebno da dodirnu biljke.
One veruju da je ovo ponašanje programirano kod dece od rođenja kako bi izbegla povređivanje ili trovanje od strane biljki ili cveća.
„Ova strategija čuva decu od opasnih biljaka i tako produžava njihove šanse za opstanak“, stoji u studiji.
Ovo istraživanje takođe može da objasni frustraciju mnogih roditelja koji pokušavaju da nateraju svoju decu da jedu povrće, tvrde psihološkinje.
„U modernom životu, biljke ne igraju toliko važnu ulogu u životima ljudi i mogu se uglavnom sresti u parkovima, travnjacima i kao sveže voće i povrće u prodavnici. Tokom ljudske evolucije one su bile ključ našeg opstanka. Ali, i pored ovih prednosti, biljke su takođe predstavljale i opasnost“, tvrde one.
Studija tvrdi da odbrambeni mehanizmi i nagon za preživljavanjem mogu da budu razlog zašto deca ne jedu zeleno povrće.
„Biljke proizvode toksine kako bi se odbranile od opasnih predatora i oni mogu biti štetni pa čak i smrtonosni ukoliko se nađu unutar ljudskog organizma“, stoji u studiji.
Psihološkinje takođe tvrde da ovi odbrambeni mehanizmi mogu biti promenjeni ukoliko deci kažemo da je određena biljka bezbedna za konzumiranje ili neku drugu svrhu.
„Mi ne kažemo da su deca aktivno uplašena od biljaka, već smatramo da kada dete identifikuje neki objekat kao biljku, ono primenjuje odbrambenu taktiku i odbija da je dodirne, što ga štiti od potencijlanih povreda koje biljka može da nanese“, naglašavaju psihološkinje.
Izvor: B92