Riba ima dug nos, preteča usta i otrovna leđa, a uhvaćena je na najsevernijoj tački provincije Nunavut na Dejvisovom prolazu.
Istraživači, koji su prvo pomislili da je reč o goblin ajkuli, kažu da se ove himere obično nastanjuju u predelima koji nisu dostupni ljudima.
"Ukoliko bismo još dublje istraživali, verovatno bismo pronašli više ovih riba", kaže Najdžel Hasi sa Univerziteta Vindzor.
Prva riba koja je zabeležena pronađena je u Hadsonovom prolazu. Kao i sve himere, dugonosa himera je dalji rođak ajkula i raža. Ima rep poput biča i može da dostigne veličinu do jednog metra.
Himere su jedne od najstarijih vrsta riba na svetu. Tokom svog razvoja, odvojile su se od ajkula od kojih vode poreklo, promenile su izgled, a smatra se da su se pojavile još u doba dinosaurusa.
Poput ajkula i raža, himere imaju skelet sačinjen od hrskavice, većina himera ima otrovni kičmu.
Ova riba živi na velikim dubinama, zbog čega je teško dostupna ribarima i naučnicima i zbog tih razloga postoji jako malo istraživanja te vrste.