Posle skrivanja od Poreske uprave, predstavnici prodavaca iz Kine seli su s njima za sto, a Poreska uprava izašla im je u susret i dala im nekoliko dana da srede poslovanje i počnu da primenjuju zakon.
Predsednik Udruženja kineskih trgovaca Đin Dongrong smatra da je sastanak sa PU bio uspešan i da su već počeli da obučavaju kineske privrednike kako da se ponašaju u skladu sa srpskim zakonima i poreskim propisima, a ispred tržnog centra na Novom Beogradu okačeno je obaveštenje da svi moraju da poštuju zakon.
"Za sve što prodamo moramo da imamo fiskalni račun. Kinezi moraju da poštuju zakon, da kucaju račune i svaki radnik mora da bude prijavljen. Ne mogu da kažem da li je do sada bilo propusta u kucanju računa, možda i jeste, ali pretpostavljam da ih ima i u drugim radnjama", kaže Đin Dongrong.
Takođe, na sastanku je dogovoreno da kad se pojavi potreba za radnom snagom, kineski trgovci će konsultovati Nacionalnu službu za zapošljavanje, pa će priliku da radi u kineskim radnjama imati oni koji žele da zarade dnevnicu od 1.000 dinara za osmočasovno radno vreme.
"Kontrola je stvar poreznika i oni su dobrodošli u naše radnje", kaže on. Otvaranje kineskih firmi je pojednostavljeno. Svako ko dođe u poslovnu posetu, može da dobije boravišnu dozvolu i registruje firmu. Ipak, Dongrong objašnjava da je zbog svetske krize, koja se osetila i u Srbiji, ove godine 400 kineskih trgovaca napustilo našu državu i otišlo u Poljsku, Afriku i Južnu Ameriku.
"Znam još stotinu vlasnika firmi koji žele da odu, ali većina njih nije rešila pitanje lagerovanja robe pa su još u Srbiji. Oni su uvezli robu, platili carinu i sada rade sa gubitkom. Najveći je problem što su carine u Srbiji previsoke. Moj prijatelj koji uvozi robu u Mađarsku za isti kontejner za koji ja ovde platim carinu 28.000 evra, plati 6.000 dolara", kaže Đin Dongrong.
On je nakon turističke posete 1998, u doba kada je naš narod živeo teško, shvatio da u Srbiji postoji potencijal za plasman kineskih proizvoda, jer Kina ima najveću tekstilnu industriju na svetu, a kineska roba je makar dva puta jeftinija od one koja dolazi sa zapada.
"Kada smo stigli, iznajmljivali smo stan i svi su nam se zahvaljivali jer smo doši u trenutku kada je narod ovde živeo teško", kaže Dongrong.
Predstavnici kineskih trgovaca kažu da u Srbiji radi oko 2.000 kineskih prodavnica, ali Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije, ima drugačiju računicu.
"Naše istraživanje pokazalo je da u Srbiji posluje oko 10.000 kineskih radnji u kojima je prijavljeno manje od 300 radnika. To znači da gotovo niko od njih nema stalni radni odnos i ugovor o radu. Godišnje, prema zvaničnim podacima, u našu zemlju iz Kine stigne robe vredne oko 800 miliona evra, ali još toliko kineskih proizvoda na srpsko tržište dođe nelegalnim kanalima, zbog čega naša tekstilna industrija gubi 700 miliona evra godišnje", tvrdi Rajić.
Izvor: Blic