Između 300.000 i milion ljudi u Srbiji radi na crno

Ružić je na konferenciji za novinare rekla da jedna trećina preduzeća u Srbiji posluje u "sivoj zoni" i da se protiv takvih pojava mora aktivnije boriti iako "siva ekonomija" donekle ublažava efekte siromaštva, nezaposlenosti i ekonomske krize.

Predstavnica Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova Olga Kićanović kazala je da je prvi uslov sprečavanja "rada na crno" saznanje da on nije isplativ.

"Ta iluzija isplativosti rada na crno dešava se tripartitno - država profitira kupujući socijalni mir, poslodavac jer mu se smanjuju troškovi, a zaposleni jer radi. Na duže staze gube svi", kazala je Kićanović.

Ona je navela primer iz Zakona o radu, gde kada inspektor na terenu utvrdi da postoji radnik angažovan na crno, poslodavac može da traži osam dana za dostavljanje ugovora o radu, što mu omogućava eventualno izbegavanje kazni.

Kićanović je dodala da je rešenje u promeni zakonskog okvira, pre svega Zakona o radu i naglasila da poslodavci treba da imaju obavezu da evidentiraju ugovore o radu.

Kao rešenje problema navela je i promenu nadzora donošenjem zakona o inspekciji rada ili krovnog zakon o inspekcijama, kao i promenu kaznene politike.

Izvor: Beta

rad na crnozaposleni