Tako su učenici Srednje škole za informacione tehnologije ITHS prvi u Srbiji koji nastavu prate preko tablet računara.
Lektiru čitaju iz elektronskih knjiga, geometrijske oblike crtaju virtuelnim lenjirom, a na biologiji između ostalog "seciraju" amebe. Snašli su se više nego odlično.
Svi predmeti su postali interaktivni u manjoj ili većoj meri, ali i učenici imaju svoje favorite.
Među favoritima je istorija, čiji profesori u školama obično važe za staromodne. Međutim u ovom slučaju učenici su u mogućnosti da bukvalno dožive istoriju. Velike istorijske bitke, na primer, mogu posmatrati preko preciznih simulacija iz jedne kompjuterske igre.
Profesor istorije Aleksandar Markov je svestan toga koliko ovakva metoda motiviše učenike.
"Može da se vidi kako je izgledala taktika vojske, ako se bavimo Stogodišnjim ratom oni mogu preko igre koja se time bavi da vide kako je to izgledalo, kako je izgledala vojska, da se bave taktikom srednjevekovne vojske i naravno treba voditi računa da to ne preraste u zavisnost i da se koristi isključivo u svrhu nastave", rekao je profesor istorije.
Ono što bi se svaki roditelj zapitao jeste koliko ovakva nastava utiče na osnovne funkcije kod dece kao što su, naravno, pisanje, čitanje, ali i zdravlje. Profesorka srpskog jezika i zamenica direktora škole Aleksandra Prokopijević uverava da nema razloga za brigu.
"To je neminovan proces, oni su već usvojili tastaturu i IT davno pre nas i već su prešli na taj način učenja, mogu lakše, brže i poenta je u dostupnosti informacija, ono što je njima potrebno u ovom trenutku, jednostavno takvo je vreme i napredna tehnologija", objašnjava Prokopijevićeva.
Za ovakav vid obrazovanja roditelji izdvajaju između 2 i 5 hiljada evra u zavisnosti od smera. U Evropi veliki broj srednjih škola radi po ovom principu, a Holandija ga, recimo, uvodi i u osnovne. Svetski stručnjaci predviđaju da će se novi obrazovni sistem u budućnosti oslanjati isključivo na laptopove i tablet računare.