Novi zakoni najviše bi koštali građane i to kroz povećanje poreza na osnovne životne namirnice za dva procentna poena. Za 20 odsto trebalo bi da budu skuplji i računari i njihove komponente, zaključeno je juče na skupštinskom Odboru za finansije i kontrolu javnih sredstava, koji je u načelu usvojio više predloženih zakona. Oni su u proceduri zajedno sa Predlogom zakona o budžetu. U Skupštini danas počinje rasprava o predlogu budžeta za 2014.
Niži žvotni standard penzioneri će osetiti i kroz minimalan rast primanja. Zakon je ovde predvideo ukupno povećanje primanja za 3,5 odsto, ali za tri godine od 2014. do 2016. Prosečna penzija od oko 24.000 dinara godišnje bi praktično rasla po 280 dinara, što je trećina u odnosu na prethodne godine.
Zakon o budžetskom sistemu predviđa zamrzavanje zapošljavanja u javnom sektoru. Iz ove mere Vlada je izuzela sudije, imenovana lica u državnim organima i opštinama. Vlada će moći da zapošljava i direktore javnih preduzeća i ustanova. Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da je to prostor za politička postavljenja. „To se nije moglo izbeći jer bi totalno zamrzavanje značilo da ne možete dovesti kadrove tamo gde njihovi prethodnici nisu dobro radili“, kaže Madžar.
Manje novca u novčaniku, kroz solidarni porez, imaće i zaposleni u javnom sektoru gde radi više od 750.000 ljudi. Plate radnika iznad 60.000 dinara biće oporezovane sa 20 odsto, dok će zarade veće od 100.000 biti oporezovane za 25 odsto. Ovde će biti zamrznuta i zapošljavanja do kraja 2015. godine.
Komentarišući novine 11 finansijskih zakona, ministar finansija Lazar Krstić kaže da budžet za 2014. ne može biti dobar.
"Reč je o minimumu koji je neophodan za funkcionisanje Srbije, ali i maksimumu sa aspekta socijalne odgovornosti. Ova Vlada je prikazala i skrivene troškove koji su do sada bili „ispod crte“, a to uz činjenicu da imamo javni dug koji ne dozvoljava dalju neodgovornost znači da je budžet samo realan", rekao je Krstić.
Izmene zakona najviše je kritikovao poslanik DS Božidar Đelić, tvrdeći da je budžet za 2014. sumrak srpskih finansija.
"Ne može biti odgovoran budžet koji predviđa deficit od 7,1 odsto BDP, kao ni država koja se za proteklih godinu i po dana zadužila za 5,5 milijardi evra. Uz to se predlaže i dodatno zaduženje od 800 miliona evra", rekao je Đelić.
Izvor: Blic