Izlazak iz zagrejane kuće na hladnoću izaziva naglu promenu u krvnim sudovima. Kod osoba osetljivih na temperaturne skokove, oni se odmah skupe, tako da ruke i noge ostaju “bez krvi”. Osim jeze, često se javlja i osećaj bola. Lekari savetuju da izbegavate previše zagrejane prostorije, a u domu ne bi trebalo da bude više od 20 stepeni kada je napolju “minus”.
Zanimljivo je da se onima kojima hladni dani teško padaju nipošto ne preporučuje da stavljaju ruke u džepove, već da nose rukavice i pokreću ih u ritmu hoda, jer su mišići aktivniji i cirkulacija je bolja. Ako nosite kapu, obavezno izaberite model koji pokriva i uši, jer je tu koža tanka i one se odmah smrznu. Osim vunene kape, preporučuju se i one izrađene od polietilen tereftalata, PET. Taj materijal se koristi u izradi zimske odeće, lak je i zadržava toplotu.
Nozdrve su “filteri”, u njima se zagreva vazduh pre nego što dođe u pluća. Ukoliko dišete na usta, hladan vazduh ulazi bez zagrevanja i može da se javi upala grla i kašalj. Trebalo bi i da zaštitite kožu na licu, nanesite deblji sloj kreme, naročito ako imate problem sa ekcemom ili dermatitisom, jer iritirana koža gubi više toplote. Posebnu pažnju obratite na obuću, ako je topla pre izlaska napolje, veće su šanse da takva i ostane, pa je pre polaska dobro ugrejte.
Tokom zime jedite namirnice bogate proteinima, jer podižu telesnu temperaturu više nego one koji sadrže ugljene hidrate ili masti. Kafu bi trebalo da pijete samo ako najveći deo dana provodite u toplom budući da blokira receptore u krvnim sudovima i sprečava njihovo skupljanje na hladnoći, tako da nam brže postaje hladno.
I psiha igra veliku ulogu u tome kako podnosimo ledene dane, usamljenim osobama je hladnije, tvrde stručnjaci sa Univerziteta Toronto. Najtoplije je, naravno, u društvu voljene osobe, toliko da mnogi mogu da se potpuno raskomote. Interesantno je i da evociranje srećnih trenutaka može da zagreje, pa kada šetate po hladnom danu, razmišljajte o nečemu lepom što ste doživeli.
Izvor: Novosti, Foto: Morguefile