"Zapravo donosimo odluku o privremenom finansiranju za tri plus tri meseca, ali na osnovu sagledane projekcije za celu 2014. Mislim da je to najodgovornije što se može, jer ako bi išli samo za prvi, a potom za drugi kvartal, ko zna kako bi to izgledalo, jer na početku godine prihodi su obično smanjeni", objasnio je Mali.
Naredne godine biće smanjeni i transferi lokalnim samoupravama iz republičkog budžeta, a gubi se pravo na naknadu za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, što je Beogradu mesečno obezbeđivalo priliv od 700 do 800 miliona dinara, rekao je Mali u intervjuu listu "Danas".
On zato očekuje veliki problem sa likvidnošću na početku godine, jer taj minus bi trebalo da se nadoknadi iz poreza na imovinu, ali rešenja za naplatu obveznicima dolaze tek u maju.
Budžet će u svakom slučaju biti konzervativniji od ovogodišnjeg, koji je "omanuo" za oko 15 odsto.
Mali je rekao da se u proteklih deset dana dva puta sreo sa predstavnicima PKB gde je situacija izuzetno teška -obaveze su iznad 100 miliona evra i o tome niko nije govorio, a do sada se pričalo da je to profitabilna firma, a ispostavilo se da nije.
"PKB je jedan od prioriteta koji moramo da rešimo na drugi način. Uz to oni imaju problem i sa likvidnošću, krediti koje su uzeli dospevaju, a nemaju odakle da vrate, imaju višak zaposlenih, odgovarajuće procedure upravljanja ne postoje...", kazao je on.
Mali je rekao da su Arapi zainteresovani da kupe deo PKB-a, preduzeće "7. juli", ali to se još nije realizovalo.
"A ako se i realizuje, govorimo o nekih 20 do 25 miliona evra koliko će oni da plate, a PKB je dužan 100 miliona. To je kap u moru, neka je i 30 odsto, ali ako nastave da prave gubitke, ponovo će za godinu dana imati 100 miliona", objasnio je Mali.
On je dodao da je prošle nedelje održan sastanak s vlasnicima preduzeća Apeks zbog BusPlusa, a na pitanje ko je pravi vlasnik Apeksa, odgovorio je da su se pojavila "neka gospoda iz Turske, oni koji su upisani u APR-u", a iduće nedelje treba da stignu podaci koji su traženi od Apeksa, među kojima su i oni o vlasničkoj strukturi.
Mali je demantovao spekulacije da razgovore sa javnim preduzećima vodi kako bi se kriminalizovala prethodna vlast.
"Nije tačno. Kada je Privremeno veće došlo, ispostavilo se da su nam u tekućem budžetu potrebne još 7,3 milijarde dinara da bi Grad funkcionisao do kraja godine. Od toga, nedostajući novac je oko pet milijardi, a ostalo, 2,1 milijarda bila su nova sredstva koja su komunalna preduzeća tražila da bi funkcionisala do kraja godine. Ponavljam, 2,1 milijarda", rekao je on.
"Kada vas neko dočeka sa takvim zahtevom, jedini zaključak je da su sa budžetom mnogo „promašili“.To je bio jedini razlog, jer je pred nama bila izrada rebalansa budžeta", naglasio je Mali.
On je podsetio da je prioritet ministra privrede Saše Radulovića, zašta ima podršku u vladi, da do 30. juna reši status preduzeća u restrukturiranju ili da nađe kupca ili da odu u stečaj, ali u svakom slučaju, država više nema novca da ih finansira.
Mali je rekao da je njegov stav da treba zadržati to što Beograd pomaže najsiromašnijima i penzionerima, jer ima mogućnosti za druge uštede, a ne baš tu.