Darivanje, bilo da je reč o poklanjanju svog vremena, energije ili novca koristi više onom ko
daje nego onom koji prima, stara je izreka koja svoju potvrdu nalazi i u nauci. Tako oni koji vole darivati druge obično imaju niži nivo stresa, zadovoljniji su svojim poslom, veruju u "veće dobro" i šire optimističan stav koji produžava život, piše Huffington Post.
Ponekad se daruje iz zahvalnosti, običaja ili prilike, a birajući dar često odabiremo ono što se nama sviđa. Vrednosti dara teško je odrediti, a jedina stvarna mera je to koliki je on utisak ostavio na onog kome smo darovali.
Darivanje smanjuje stres
Biti škrt, kao i sramiti se vlastite škrtosti povezano je s višim nivoima hormona stresa kortizola, pokazala je studija socijalnog psihologa Liz Dun. Ona je uradila eksperiment u kojem su ispitanici dobili novac, a morali su odlučiti koliko će novca zadržati, a koliko darovati. Što su više novca odlučili zadržati, to su imali veće nivoe kortizola. Takođe, osećali su i veći sram u kasnijim razgovorima s ostalim učesnicima studije.
Onaj ko daruje srećniji je na poslu
Pomaganje i darivanje svoje energije i vremena na poslu poboljšava zadovoljstvo na radnom mestu, pokazala je studija Univerziteta Viskonsin. Ona je pokazala da su altruistični ljudi srećniji sa svojim poslom, bolje se slažu s kolegama i radije odlaze na posao. To dokazuje osnovnu
postavku altruizma - da pomaganje drugima usrećuje.
Doprinosimo verovanju u veće dobro
Velikodušnost dugoročno uvek pobeđuje sebičnost, pokazala je studija Univerziteta Pensilvanija. Prema njoj, ljudi koji rade u timu pre uspevaju na raznim životnim poljima. Dokaz su i humanitarne akcije koje pokreću veliki broj ljudi, a mogu neizmerno pomoći samom cilju koji bi u suprotnom bio potpuno neostvariv. Takođe, prisećanje situacija u kojima smo darivali druge podstiče osećaj nesebičnosti i pomaganja drugima.
Jača odnose među ljudima
Velikodušnost je nužan sastojak srećnih ljubavnih veza, pokazalo je istraživanje američkog Nacionalnog projekta braka. Prema njemu, u braku su najsrećniji oni ljudi koji se redovno trude usrećiti svog partnera sitnicama - bilo da mu skuvaju kafu, poklone čokoladu ili ih izmasiraju nakon napornog radnog dana.
Produžava život
Istraživanje Univerziteta Bafalo je dokazalo vezu između nesebičnog davanja i manjeg rizika od prevremene smrti. Naučnici veruju da velikodušna priroda pdsotiče optimizam kod ljudi, koji je pak važan faktor u odbrani od bolesti.
Psihički smo bolje
Ljudi koji volontiraju i redovito čine dobra dela imaju manji rizik od depresije i različitih psihičkih poremećaja, pokazala je analiza više od 40 studija na tu temu. Ljudi obično misle da je sreća iskustvo užitka ili pozitivan osećaj, a to je zapravo manje važno od osećaja dobrobiti koji proizlazi iz uključenja u smislene aktivnosti, poput pomaganja i osećaja povezanosti s drugim ljudima.
Izvor: 24sata.hr