Portparol suda Dušica Ristić rekla je da će Bojović i Milisavljević biti saslušani putem video konferencijske veze, a koja će iz beogradskog suda biti uspostvljena sa Španijom.
Specijalni sud je 20. maja na neodređeno vreme bio odložio izricanje presude Aleksandru Simoviću pošto je odlučio da sasluša Bojovića i Milisavljevića o umešanosti Sretka Kalinića u ubistvo Vukojevića.
Aleksandar Simović tvrdi da je Vukojevića ubio Sretko Kalinić, dok je Kalinić, koji je uhapšen u Hrvatskoj 2010. i izručen Srbiji, optužio njega.
Bojović i Milisavljević se nalaze u ekstradicionom pritvoru i čekaju izručenje Srbiji, ali pošto se protiv njih i u Madridu vode krivični postupci, datum njihovog izručenja ne čini se da će biti u skorije vreme.
Tužilaštvo za oranizovani kriminal smatra da je Bojović stao na čelo "zemunskog klana" posle smrti Dušana Spasojevića i pružao utočište i pomoć odbeglim pripadnicima te grupe, među kojima su bili Aleksandar i Miloš Simović, Kalinić, Milan Jurišić i Ninoslav Konstantinović nakon ubistva premijera Zorana Đinđića.
Aleksandar Simović je optužen za teško ubistvo iz osvete i koristoljublja, jer je Vukojević, koji je bio šef obezbedjenja vođe "zemunskog klana" Spasojevića, posle ubistva premijera Đinđića, pristao da sarađuje sa tužilaštvom i dobio status svedoka-saradnika u procesu za taj atentat, kao i u procesu protiv "zemunskog klana".
Njegovo svedočenje je dovelo do otkrivanja i dokazivanja krivičnih dela koja su počinili pripadnici zemunske grupe, ali je izazvalo i motiv za njihovu osvetu, smatra Tužilaštvo za organizovani kriminal koje je podiglo optužnicu protiv njega.
Aleksandar Simović inače u požarevačkom zatvoru "Zabela" izdržava višedecenijske kazne zbog devet ubistava i tri otmice koje je izvršio kao pripadnik "zemunskog klana", kao i zbog učešća u ubistvu premijera Đinđića.
Aleksandar Simović je tokom suđenja negirao krivično delo i za tu likvidaciju optužio Kalinića, takođe pripadnika "zemunskog klana".
Optužen je i zbog skrivanja oružja u stanu na Novom Beogradu, u kome se krio tokom višegodišnjeg bekstva.
On je tokom suđenja priznao da je skrivao oružje, ali je tvrdio da nije bilo njegovo, već, sada pokojnog, Zorana Povića Pove, koji je nastradao prilikom likvidacije Vukojevića.
U stanu u kome je uhapšen Simović pronađeni su revolver "Smit i Veson", automatska puška sa municijom, ručna bomba, kao i municija za "magnum" 357 kojim je izvršeno ubistvo Vukojevića.
Vukojević je status saradnika dobio 2003, ali je kasnije došao u sukob s Jedinicom MUP-a Srbije za zaštitu svedoka, posle čega je izašao iz programa zaštite.
Prema optužnici, Simović, koji je u to vreme bio u bekstvu, zajedno sa Povićem Povom i više NN lica, sačekao je Vukojevića ispred kuće u Zemunu u ulici Dragana Rakića 16.
Oni su ga savladali, ubacili u kola i odvezli na auto put Beograd-Šid, gde mu je Aleksandar Simović zadao više udaraca tupim predmetom u glavu, a potom pucao u njega iz "magnuma" kalibra 357 mm i pogodio ga u glavu, grudi i vrat.
Mrtvog Vukojevića je zapalio i njegovo telo ostavio pored puta. Prilikom te otmice i komešanja u automobilu, Pović je ranjen, ali su ga ostali prevezli u Urgentni centar gde je preminuo.
Aleksandar Simović je mladji brat Miloša Simovića koji je uhapšen u junu 2010. posle sedam godina bekstva, nakon sukoba sa Kalinićem.
Aleksandar je uhapšen 25. novembra 2006. godine u stanu u ulici Milentija Popovića 35 u Novom Beogradu.
Sa njim je tada bila supruga Zorana.
Izvor: Blic