Proizvodnja sitnih kolača, moleraj, popravka automobila, sve vrste ulepšavanja su poslovi koji se u Srbiji najviše rade na „crno“. Teško da će neko od inspektora zakucati na vrata stana kako bi proverio da li frizerka izdaje fiskalni račun za šišanje mušterija, ali zato koleginica koja radi legalno i ima prijavljenu radnju može očekivati poresku, tržišnu, komunalnu, i još nekoliko inspekcija.
Oni koji prijave firmu podležu svim proverama, a ostale niko ne može da kazni, jer - ne postoje. Zato se preduzetnici najviše i žale na nelojalnu konkurenciju, koja neopterećena taksama i porezima, korisnicima nudi robu i usluge i do 40 odsto jeftinije. U Zajednici preduzetnika Privredne komore Srbije naglašavaju da siva ekonomija u našoj zemlji dostiže 31 odsto i napominju da guši privredu koja, i inače, posluje u izuzetno teškoj situaciji.
- Nadležni su najavili da će problem sive ekonomije rešavati u naredne četiri godine, ali neophodno je da se red uvede što pre - smatra Miroslav Miladinović, predsednik Zajednice preduzetnika PKS. Sve je manje preduzetnika iz dana u dan, jer je siva ekonomija pritisla ovu zemlju. Da bismo sačuvali ovo što sada imamo, a već smo u manjku, morali bismo da postignemo dogovor sa Vladom i nadležnim institucijama da nam suzbijanje sive ekonomije bude prioritet.
Brojke* 150.000 je najviša kazna za neovlašćenu delatnost, 650.000 ljudi radi u "sivoj zoni" privrede, 975.000 zaposleno je na legalan način
Dragoljub Rajić, predsednik Unije poslodavaca Srbije, smatra da se država ne trudi dovoljno da spreči sivu ekonomiju, zbog čega je sve više onih koji odustaju i iz legalnih prelaze u nelegalne tokove.
- Ovakav biznis iz stana, dvorišta ili garaže, omogućava naš inspekcijski sistem, u kojem je često nejasno ko koga može da kontroliše i kažnjava - objašnjava Rajić. - Ljudi moraju od nečega da žive, a od države zavisi da li će raditi na "crno" ili na "belo". Apsurd je da 975.000 ljudi u privredi radi legalno, a između 650.000 i milion je u sivoj zoni. Skoro je došlo do izjednačavanja i to govori da smo siromašna zemlja i da su uslovi za poslovanje katastrofalni. Onaj ko legalno posluje stalno vodi rat sa birokratijom. Inspekcijski sistem je neuređen i velika je korupcija, ne znaju se nadležnosti. Čim se prijaviš i sve radiš regularno, navučeš sebi bedu na vrat.
Načelnik Odeljenja za opšti nadzor iz Sektora tržišne inspekcije Goran Macura kaže da su njegovi inspektori od početka godine podneli oko 600 zahteva sudu zbog bespravnog obavljanja delatnosti.
- U oblasti zanatskih usluga, kod frizera, bravara, limara, automehaničara, jedna od nadležnih je i tržišna inspekcija - navodi Macura. - Kazne za osobe koje neovlašćeno obavljaju delatnost u trgovini su predviđene Zakonom o trgovini i njih izriče nadležni sud. U rasponu su od 50.000 do 150.000 dinara. Tržišna inspekcija ne naplaćuje kaznu, već podnosi zahtev nadležnom prekršajnom sudu koji određuje sankciju.
I "Izbrisani" u ilegali
Narodna banka Srbije i Uprava prihoda su doneli rešenje kojim se 50.000 preduzetnika briše iz registra Agencije za privredne registre - podseća Milivoje Armuš, iz Zajednice preduzetnika PKS. - Važno je i pitanje gde će oni da odu i čime će se baviti u budućnosti, jer analize pokazuju da oko 30 odsto tih ljude neće prestati da obavlja svoju delatnost nego će nastaviti da rade u sivoj zoni, 30 odsto njih će biti sigurno na "kazanu" države, i mi koji izmirujemo te obaveze moraćemo da nadoknadimo gubitak, dok ostali mogu da se bave švercom i sličnim nelegalnim radnjama.
Izvor: večernje novosti