Bivši kapiten „orlova“ prethodnih dana je vagao o razlozima prihvatanja ili odbijanja ove funkcije, da bi naposletku doneo odluku da se ne upušta u mulj zvani srpski fudbal, a sve je objasnio u saopštenju.
"Odluku sam doneo na stari, priznat i precizan način - na jedan tas stavio sam realna očekivanja javnosti, veličinu, sistem i način funkcionisanja organizacije kojom bi trebalo da predsedavam i mogućnosti suštinskih promena koje bih uveo, a na drugi ogromnu želju da pomognem svojoj fudbalskoj porodici i kući u kojoj sam već dve decenije, nacrt vizije budućeg saveza i srpskog fudbala, kao i sopstvenu moć u datom trenutku. Prvi tas je pretegao" naveo je Stanković i dodao:
"To je jedina istina, i kao takvu sam je priznao sam sebi, ali desetodnevnu misiju koju sam imao ne doživljavam kao poraz jer sam čista srca ušao u sve to. Nažalost, koliko god mi bilo teško, moram da kažem „ne“ ponudi da obavljam ovu izuzetno važnu i odgovornu funkciju. Fudbalski savez Srbije i srpski fudbal će uvek, kao i do sada, moći da računaju na mene."
Stanković je takođe rekao da nikad nije pristao da bude Toletov naslednik, već je period iza njega bio samo ispitivanje terena.
"U cilju donošenja ispravne odluke, želeo sam da se upoznam s fudbalskom Srbijom i da u procesu razmatranja ponude razgovaram i s drugim istaknutim ljudima čije mišljenje uvažavam. Na svim neformalnim sastancima koje sam imao s rukovodstvom FSS, predstavnicima regiona i čelnicima vodećih klubova jasno sam rekao:
„Došao sam da vas obavestim da razmišljam o prihvatanju kandidature za predsednika.“ Zato pomenuti razgovori nisu imali karakter lobiranja ni izbora. Pri tome, svima sam naglasio: „Saslušaću svakoga, odlučiću sam.“ Verujem da su me razumeli. Tako je i bilo" napisao je Dejan Stanković.