Poslanici su konstatovali da amandman predviđa bolju raspodelu sredstava od predloga budžeta, ali su negodovali zbog postupka Ministarstva kulture da neposredno uoči rasprave u Skupštini podnese amandman i time "obesmisli" amandmane koje su oni već sastavili na predlog budžeta, koji su dobili 1. novembra.
Odbornici su primetili da je amandmanom, osim u ukupnom iznosu, budžet potpuno promenjen.
Ristić je podsetio da je reč o prvom programskom, razvojnom budžetu nakon serije restriktivnih koji su poslednjih godina doveli kulturu do zabrinjavajućeg nivoa, da predviđa 10 milijardi dinara više nego za 2013. i da je rađen u saradnji sa ustanovama kulture i udruženjima, uvažavajući njihove potrebe i prioritete.
Objedinjeni amandman je, prema njegovim rečima, rezultat napora Ministarstva, udruženja i institucija da se dođe do najpovoljnijeg mogućeg rešenja u ovom trenutku, i predviđa ukupan budžet od 16,09 milijardi (javni servisi su od sledeće godine u nadležnosti Ministarstva), dok je ove godine iznosio 6,09 milijardi.
Ristić je naglasio da su povećanja vidljiva po svim bazičnim stavkama - za oblast zaštite pokretnog i nepokretnog kulturnog nasleđa u 2013. na raspolaganju je bilo 663 miliona dinara, u 2014. će biti 1, 77 milijardi, za pragrame ustanova umesto 244 miliona na raspolaganju će biti 326 miliona, za osnovna sredstva ustanova umesto 195 miliona biće 865 miliona.
Akcenat samih institucija je, prema njegovim rečima, stavljen na infrastrukturu, pošto "smo zbog sistemske nebrige koja je godinama trajala u kulturi, došli u situaciju da su najznačajnije zbirke pokretnog nasleđa suštinski ugrožene i da im preti opasnost od uništenja", stoga je povećanje sredstava za tu namenu više od četiri puta.
Za opremu ustanova umesto 42 miliona u sledećoj godini je planirano 151 milion, za nematerijalnu imovinu umesto 24 miliona na raspolaganju u 2014. biće nešto više od 61 milion, za savremeno stvaralaštvo umesto 419 miliona 635 miliona, a najveće povećanje je u oblasti kinematografije.
U oblasti međunarodne saradnje umesto 54 miliona ove godine, na raspolaganju će biti 231 milion, a kada su u pitanju konkursi namenjeni udruženjima, nezavisnoj kulturnoj sceni, civilnom sektoru i delom institucija koje nisu indirektni budzeztski korisnici, umesto 1,16 milijardi biće 1,36 milijardi.
Za potrebe RTS i RTV predviđeno je 7,5 milijardi, a Ristić kaže da se sada radi detaljnija analiza te sume.
Pod kapitalnim projektima u sledeće tri godine biće Narodna biblioteka Srbije, Arhiv Srbije, Muzej nauke i tehnike, Narodni muzej u Beogradu, Jugoslovenska kinoteka, Istorijski muzej Srbije, Etnografski muzej u Beogradu, Muzej savremene umetnosti, Galerija Matice srpske, Muzej istorije Jugoslavije, Muzej naivne i marginalne umetnosti, Centralni institut za konzervaciju. Za te potrebe u 2014. je opredeljeno 827 miliona, u 2015. 336 miliona, za 2016. projekcija je urađena na malo više od jedne milijarde.
Najveći broj primedbi poslanika odnosio se na izdvajanje 620 miliona za obeležavanje 100 godina od izbijanja Prvog svetskog rata.
Ristić je objasnio da taj novac nije za "manifestacione programe", što je bila praksa ranije, pomenuvši obeležavanje godišnjice Milanskog edikta, već je cilj Ministarstva da pomogne institucijama da zaštite svoje fondove posvećene Prvom svetskom ratu koji su ugroženi.
On je izrazio bojazan da ćemo godišnjicu Prvog svetskog rata sačekati sa "većim stradanjem građe" nego tokom samog rata i pomenuo ugroženost fondova Arhiva Srbije i protivpožarni sistem Narodne biblioteke iz 1972. godine.
Ristić je naglasio da je fizička i tehnička zaštita najvažnija, kao i restauratoprski i konzervatorski radovi i da će sredstva upravo za to biti upotrebljena, naglasivši da govori o zaštiti kompletnih fondova, a ne samo segmenata koji se tiču Velikog rata.
Državni sekretar je naglasio i da će prvi put sve institucije do kraja decembra imati pripremljene ugovore za sledeću godinu i sredstva moći da koriste od januara, a ne od marta i aprila kako je bilo prethodnih godina.
Predsednica Odbora Vesna Marjanović je skrenula pažnju da je veliki deo budžeta opredeljen za javni servis za šta nema pravnog okvira.
Odbor nije mogao na kraju sednice da se izjasni o amandmanu pošto su u međuvremenu ostali bez kvoruma zbog drugih obaveza poslanika.
B92
Foto: Nenad Petrović / Beta