Foto: Media Centar
"Belgija i Nemačka mnogo više izdvajaju za javnu potrošnju nego Srbija, koja je po tome u donjem delu evropske lestvice, ali su znatno konkurentnije”, kaže Savić.
On, međutim, napominje da su posledice smanjenja poreza i doprinosa, rasterećenja poslodavaca ali i opterećenje građana.
“To implicira i na dodatni rast budžetskog deficita. Takođe nisam ubeđen da će smanjenje poreza i doprinosa zaista dovesti do novog zapošljavanja”, navodi Savić.
On kaže da bi trebalo da budemo oprezni jer je o Zakonu o privatizaciji bilo reči i 2001. godine.
“Tada smo naivno verovali da će nam teći med i mleko kad pretvorimo društvenu i državnu imovinu u privatnu. Nažalost, od toga nema nista. Bojim se da će nam se takva situacija desiti i sa ova četiri zakona”, navodi Savić.
U diskusiji je učestvovao i ministar privrede Saša Radulović koji je rekao da su Zakon o radu i Zakon o planiranju i izgradnji ključni za popravljanje ukupnog poslovnog ambijenta.
Foto: Media Centar
“Zakon o radu bi trebalo da nam popravi čitavo radno zakonodavstvo i to je jedan od ključnih razloga zašto poslodavci ne zapošljavaju radnike. Kod ovog zakona postoji otpor prema agencijama za zapošljavanje a one već postoje i predložena zakonska rešenja bi trebalo da urede to tržište i da podignu prava radnika”, navodi Radulović.
Kada je u pitanju smanjenje poreza i doprinosa Radulović smatra da je to jedna subvencija koja nije diskreciona nego je namenjena svim preduzecima koja zapošljavaju radnu snagu.
“To je ključna mera za suzbijanje sive ekonomije koja je kod nas na nivou od 30 posto bruto drustvenog proizvoda. Poreski sistem, posebno onaj koji se odnosi na namete na rad, je regresivan, loš i takvo poresko opterećenje ne može naplatiti”, smatra Radulović. On ističe da gde god je radno zakonodavstvo dovedeno na nivo standarda koji postoji u svetu rezultat je bio privredni rast, rast zapošljavanja, a nikako masovna otpuštanja.
Na temu suzbijanja sive ekonomije, ministar privrede smatra da je za to ključna mera progresinovnost poreza.
“Ne možete od nekog ko zaradi 300 evra tražiti da plati porez od 120 evra i više, takav porez se ne može naplatiti. U tom slučaju, izbegavanje plaćanja poreza se veoma isplati, a jako ga je teško naplatiti represivnim merama. To je ključna mera za podsticanje privrede i ako sprovedemo tu meru ostvarićemo značajan privredni rast, prvo sa stanovišta pomeranja linije između sive ekonomije i legalnog tržišta”, navodi Radulović.
Osim predloženih izmena Zakona o radu, promena koje će one doneti kao i bojazni koje se pojavljuju u vezi sa njima bili su deo diskusije “Privreda Srbije na raskrsnici”.Pored zakona o radu, predmet diskusije su bili i Zakon o privatizaciji, Zakon o stečaju kao i Zakon o planiranju i izgradnji.
U debati na temu izmene sva četirti zakona osim Radulovića i Savića učestvovali su i Miodrag Kostić, predsednik MK grupe, Frederik Koin, predsednik saveta investitora, Toni Vaerheijen, direktor kancelarije svetske banke u Beogradu, Frik Janmat, direktor sektora za evropske integracije i ekonomiju, Mateo Patrone, direktor EBRD u Srbiji, Vladimir Čupić i predsednik izvršenog odbora AIK banke. Sa diskusije je izostao najavljeni predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.
Piše: B.Damnjanović