Čak je Srbija, od strane svetskih stručnjaka, označena kao zemlja rasadnik te opasne bakterije.
Naime, radi se o novom genu među bakterijama, koja se prenosi isključivo u bolnicama, a oboleli najčešće umiru od upale pluća i infekcije urinarnog trakta
"U našoj zemlji je tokom 2011. i 2012. superbakterija identifikovana kod osam pacijenata, ali to nije prava slika raširenosti NDM-1, već samo vrh ledenog brega. Pacijenti su bili lečeni na VMA i u jednoj privatnoj klinici", kaže dr Branko Jovčić, docent Biološkog fakulteta i naučni saradnik Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu.
Naučnici su već upozorili da je superbakterija nađena kod nekih ljudi iz Velike Britanije, SAD, Kanade, Australije i Holandije, a svi oni su, kako se navodi putovali u Srbiju ili Indiju radi neke hirurške intervencije.
Radi se o novom genu bakterije, nazvanom Nju Delhi metalo-beta-laktamaza, ili skraćeno NDM-1, koji se nalazi u bakterijama otpornim na skoro sve postojeće antibiotike. Tu se ne radi o širenju jedne bakterije već o širenju otpornosti bakterija, na koje na kraju ne deluju ni "karbapenemi", koji su najjači i najpouzdaniji antibiotici za mnoge infekcije.
Jovčić kaže da se dugo verovalo da je Indija endemsko područje i da je odatle počelo širenje te superbakterije, ali su naknadno dobijeni podaci pokazali da je region Balkana, s posebnim isticanjem Srbije, rezervoar te bakterije, a možda i drugo endemsko područje NDM-1.
"Nedugo zatim opisani su i slučajevi pacijenata koji su bili na medicinskom trentmanu u Srbiji, uključujuči i Kosovo, koje je u naučnim studijama posebno izdvojeno. Upravo su ti slučajevi opredelili evropsku javnost da našu zemlju označi kao područje odakle se širi superbaktrija“, dodaje Jovčić.
On dodaje da je izostala rekacija nadležnih organa i zdravstvenih ustanova, dok je na primer u Indiji odgovor bio brz. Jovčić kaže da je u medijima bila preneta vest o brzom širenju NDM-1 u svetu ali da niko nije ukazao na problematičnu ulogu naše zemlje u tome.
Jovčić još kaže da je smrtnost pacijenata inficiranih bakterijama koje nose NDM-1 i do 50 odsto, ali da sve zavisi od starosti pacijenta, imuniteta ali i od kvaliteta medicinskih usluga i države u kojoj se bolesnik nalazi.
Prema njegovim rečima Srbija je u ovu poziciju došla zbog česte zloupotrebe antibiotika, što podrazumeva čestu i neracionalnu upotrebu tih lekova čiji je rezultat sve veća otpornost bakterija. Takođe, ističe on, bolničke sredine su pune bakterija koje tamo žive i koje su tamo stekle mnogo veću otpornost zbog čega je mnogo gore da se čovek razboli u bolnici nego kod kuće.
Izvor: B92
Foto: Morguefile