Bavljenje "visokom politikom" zahteva posebnu vrstu čoveka, spremnu da proda svaki svoj ideal (recimo Veliku Srbiju), svaki princip koji je propagirao (na primer "I Evropa i Kosovo") i sve u šta je ikada verovao i za šta se zalagao (recimo protivljenje Evropskoj Uniji), kako bi se domogao moći, a ceo svoj naredni mandat posvetio tome da tu moć uveća i zadrži na narednim izborima. Da je "biti ljigavi političar" olimpijska disciplina, srpski političari bi bili Majkl Felps tog sporta.
Ovogodišnji šampion predizborne kampanje ne samo da će u Srbiju dovesti kvadrilion ziliona evra investicija, uhapsiti sve kriminalce ikada (simptomatično - nijednog nikada osuditi), zaposliti 50 miliona Srba, sprovesti reforme radnog zakonodavstva, razbiti organizovani kriminal svojim munjama i Gromovima, sačuvati Kosovo u Srbiji i uvesti potpunu slobodu medija, nego će pored toga i golim rukama da spašava decu iz snegom zavejanih automobila, jer je to odlično za rejting. Kao što sam već naveo u jednom od prethodnih tekstova, činjenica jeste da je on bio tamo na hladnom dok je većina sedela u toplom, a ako mu je to toliko bitno - evo svaka čast od srca. Takođe je činjenica da bi jednako pomogao i da je bio na hladnom recimo na Kopaoniku, ali tamo bi bilo glupo da pretrči 30 metara sa detetom u naručju, specijalno za televizijske kamere koje je sam doveo, jer bi onda naslov bio "VUČIĆ I ZIMSKE ČAROLIJE" a ne "VUČIĆ HEROJ". I nije problem što je on došao da se slika, jer ako je mogao Tadić sa kokoškama i kravama, može i On sa detetom, nije to toliko strašno, zaista. Strašna je jedna optužba koju je iznela novinarka Tanjuga, Jasminka Kocijan a koju možete videti nastavku.
Nakon ovakvih, zaista teških optužbi, ove navode je demantovao Ranko Demirović, Koordinator razvoja programa za pripreme i odgovor na nesreće u Crvenom krstu Srbije. Tekst njegovog saopštenja, postavljenog na lični Facebook profil možete naći na ovom linku.
Naravno, usledile su teorije o tome da je gospodin Demirović ovo sve napisao pod pritiskom. Odmah da se razumemo - profesionalizam gospodina Demirovića, ostalih pripadnika Crvenog krsta Srbije, Vojske Republike Srbije i ostalih, kao i njihove motive - niti ja, niti iko u Srbiji ima nameru da dovede u pitanje i oni su bez ikakvog pogovora heroji vredni svakog poštovanja. Ono što ja dovodim u pitanje je (ne)istinitost tvrdnji Jasminke Kocijan. Bez namere da ikoga nazivam lažovom, niti nju niti gospodina Aleksandra Vučića, počeo sam da rovarim po Fejsbuku. Tako sam preko profila gospodina Demirovića, što će mi on nadam se oprostiti, došao do profila njegovog prijatelja, čije ime ne bih navodio, a koji je postavio fotografije iz akcije spasavanja. Sve fotografije su postavljene 2. februara a naznačeno je da su fotografisane 1. februara. Simptomatično je primetiti da su fotografije puta ka Feketiću iz same noći 31. januar na 1. februar, a da su fotografije spašavanja i otkopavanja vozila tek od narednog jutra, što na neki način ide u prilog tvrdnji novinarke Jasminke Kocijan. Naravno, postoji ogromna verovatnoća da to nema nikakve veze ali je interesantna indikacija u pitanju.
Ovo nije optužba ni na čiji račun, ovo je molba za iznošenje istine koju javnost ima pravo da zna. Nadam se da neće sve ostati na Facebook statusu i nadam se da ćemo potom imati priliku da čujemo gospodina Vučića i njegovu izjavu, jer su implikacije koje ova optužba nosi sa sobom katastrofalne.
Bilo kako bilo, draga moja zemljo Srbijo, očekuje te još malo manje od mesec i po dana svega ovoga. Iskreno rečeno, koga god da izglasaš neće ti biti bolje sigurno, toga budi svesna. Pitanje je samo sa kim će ti biti manje loše. Budi pametna, barem jednom u poslednjih 150 godina, ne radi protiv sebe, draga moja Srbijo.