Foto: Nenad Petrović / Beta
Ipak, usporavanje rasta ili recesija, tvrdi Vučković, ne smeju nas odvratiti od stezanja kaiša, jer Srbija, nažalost, nema mogućnost da bira između štednje i podsticanja privrednog rasta.
„Naravno da su jednako važne i mere koje će podstaći privredni rast. U suprotnom, prihodi budžeta će i dalje padati i to neće moći da se nadomesti smanjenjem rashoda. Zato nova vlada, uz rebalans budžeta, odmah mora da usvoji set zakona, koji su bili u proceduri i pre raspisivanja izbora, da poboljša privredni ambijent, jer čak i ako se odmah krene u reforme, rezultati će se u najboljem slučaju videti početkom 2015“, kaže Vučković.
On kaže da bi, s obzirom na izbore i formiranje nove vlade i nove ekonomske politike, rebalans budžeta trebalo usvojiti što pre, a najavljuje i mogućnost smanjenja plata i penzija.
„Ovi rashodi su prema različitim kriterijumima izuzetno visoki i neodrživi za budžet. Ministarsvo finansija je najavilo izradu platnih razreda, što bi za budžet moglo da ima čak i veći efekat od solidarnog poreza koji je verovatno samo privremena mera, ali je naša procena da nećemo moći bez smanjenja plata i penzija. Pitanje je samo za koliko. Ranije smo predlagali da se za 10 odsto smanji iznos penzija veći od 25.000 i plata iznad 40.000 dinara. Nažalost, rupa u budžetu je u međuvremenu produbljena tako da će uštede morati da budu veće“.
Vučković dodaje i da kada pogleda ekonomske programe stranaka i čuje izjave političara, ostaje mu samo da moli boga da se ta njihova obećanja ne sprovedu, ko god da dođe na vlast.
„Sva ta obećanja, objašnjava, svode se na povećanje rashoda, dodatne subvencije, dalje održavanje u životu propalih državnih preduzeća, na sve što je neodrživo i nerealno“, zaključuje član Fiskalnog saveta.