Televizijska autorka i dokumentaristkinja Panić odabrala je za radnju drame period između 1941. i 1943. godine, pred kraj života pesnika.
Dučić je na pragu svojih sedamdesetih poslat od strane raspadnute otadžbine, Kraljevine Jugoslavije, u specijalnu misiju u Ameriku.
Mesto dešavanja je salon u vili njegovog rođaka Mihaila Dučića, na obali Mičigenskog jezera...
"Biografske priče o velikim i značajnim ljudima imaju određenu formu koju uglavnom moraju da zadovolje. Podaci o liku i delu osobe o kojoj se govori u takvim komadima, uglavnom postanu svrha sami sebi i retko pređu tu granicu... Tragali smo i nadam se, bar donekle uspeli da ispričamo i priču o jednom specifičnom odnosu učenika i učitelja, mladića Jovana i njegovog idola i uzora, priču o tome kako su svi „veliki“ ljudi zapravo bića od krvi i mesa, puni mana i vrlina, sujeta i grižnji savesti i koji posle svog burnog i aktivnog života, ostaju sami i nespokojni, kao i svi obični, „mali“ ljudi, pre nego što prah njihov „mirno pređe u grumen gline užežene“ kako bi sam Jovan Dučić rekao u svojoj 'poslednjoj pesmi'" kaže Misirača.
Premijera ovog komada, u produkciji "Balkan filma", Udruženja dramskih umjetnika Srpske i Drina filma, održana je 20. septembra 2013. godine u beogradskom Pozorištu "Moderna garaža".