Špijunirajući životinje, stručnjaci za spavanje su, između ostalog, ustanovili da hobotnice i sipe sanjaju, jer, kao i mi, imaju fazu brzih pokreta očiju (tzv. REM faza), koja je kod čoveka znak da sanja.
Iako se iz dokumentarnog filma saznaje da žirafe spavaju svega dva sata tokom noći, američka Nacionalna fondacija za san tvrdi da nedeljama mogu da prežive bez sna.
Psi u dubokom snu laju i mrdaju nogama kao da trče, a neki psi i mačke su snimljeni kako mesečare.
Preživari poput žirafa i krava toliko vremena provode jedući, da im ne preostaje mnogo vremena za spavanje.
Konji provedu 98 odsto vremena u stojećem položaju i zato ne mogu duboko da zaspe.
Neke ptice spavaju sa jednim otvorenim okom, dok gvinejski pavijan (papio papio) spava u otkačenom položaju na petama.
Žirafe, po pravilu, odremaju svega dva sata, a pingivni u proseku četiri sata. Lavovi i gorile, međutim, spavaju duže od osam sati, po čemu se mogu uporediti za ljudima tinejdžerskog uzrasta.
U dokumentarnom filmu “Životinje tokom noći” (Animals through the Night), voditeljka Liz Bonin i stručnjak za spavanje Brajson Voirin analiziraju navike životinja kada je reč o spavanju - od crvenih panda pa do merkata i tapira.
Oni su ustanovili da životinje koje su najčešće plen drugih vrsta spavaju kraće od onih na vrhu lanca ishrane.
Iako spavaju jedni na drugima, merkati uvek imaju stražare koji ih upozoravaju na opasnost. Dok je “matrijarh” (ženka koja je vođa grupe) obično u sredini i ima najdublji san, stražari leže spolja, pa prvi reaguju na zvuke.
Delfini su pronašli genijalno rešenje kako bi mogli da spavaju dok plivaju: naizmenično uključuju i isključuju jednu i drugu stranu mozga. Dok jedna strana spava, suprotno oko je otvoreno, omogućavajući navigaciju i izlazak na površinu vode radi disanja.
Naučnici su zaključili da dužina sna nema nikakve veze sa veličinom mozga, stepenom razvoja i metabolizmom, već isključivo zavisi od toga šta životinja mora da uradi da bi preživela.
Izvor: Blic