Najmanje tolerancije prema neplatišama imaju mobilni, fiksni, internet i kablovski operateri, koji već posle jednog neplaćenog računa uvode prve kazne za neodgovorne platiše, u vidu smanjene brzine interneta, ili ukidanja mogućnosti pozivanja drugih korisnika. Građani su donedavno najređe plaćali račune za struju i grejanje, ali sa nedavnom promenom politike naplate elektrodistribucija, ova praksa polako počinje da izumire.
"Za dug od 5.000 dinara dobio sam opomenu, a kada mi je sa sledećim računom dug prešao 10.000 dinara, stiglo mi je upozorenje pred isključenje. Znam ljude kojima su stvarno brzo nakon tog upozorenja i isključili struju, tako da nisam hteo da rizikujem, pa sam platio toliko da mi dug padne ispod 5.000 dinara", kaže Beograđanin Mirko Jeftović.
Kada „ekipe s makazama“ krenu u seču struje i gasa, dužnicima preti još jedan trošak. Ponovno priključenje na elektromrežu košta i nekoliko hiljada dinara, dok će slična usluga korisnike gasa koštati i 19.000 dinara.
"Vodovodi veoma retko prekidaju isporuku vode, a male su šanse da će nadležni prestati da odnose i smeće, ali će i jedni i drugi u roku od godinu dana, kada mogućnost naplate dugovanja zastareva, podići tužbe protiv dužnika, a tada će pored duga, morati da plate i sudske troškove, kao i nagomilane kamate, koje na duži period uopšte nisu beznačajne. - Naše preduzeće koristi maksimum od 12 meseci, a zatim pokrećemo prinudnu naplatu kada nemamo nikakvu drugu opciju", kažu za „Blic“ u Infostanu.
U naplatnim službama svih komunalnih preduzeća, telekomunikacionih kuća i kablovskih operatera kažu da su najredovnije platiše, uprkos tome što imaju u proseku najniže prihode - penzioneri.
Mnogima se desilo da su zbog greške u knjiženju platili isti račun dva puta, i to samo zato što nisu čuvali račune kao dokaz o uplati. Uplatnice je potrebno čuvati bar godinu dana.
Izvor: Blic