"Logistički, mi smo potpuno spremni za primenu zakona. Od avgusta smo održali brojne radionice i okrugle stolove, i to ne samo sa sudijama već i sa svim drugim nadležnim organima. Moguće je da će biti problema, ali se nadam da će se oni brzo i u hodu rešavati", rekao je vršilac funkcije predsednika Prekršajnog suda u Beogradu Milan Marinović.
On je istakao da zakon donosi niz novina, a kao jednu od najvažnijih izdvojio je uvođenje prekršajnog naloga koji može da se izda samo za blaže prekršaje, za koje je zaprećena novčana kazna.
Objasnio je da građanin koji prihvati prekršajni nalog, priznaje odgovornost i dužan je da u roku od osam dana uplati samo polovinu novčane kazne.
"Očekujem da učinioci prekršaja reaguju pozitivno na tu odredbu zakona, na tu neku vrsta bonusa, da će se na taj način brže puniti budžet, a da će se izbeći pokretanje postupaka. Na taj način sudije će moći da se posvete radu na složenijim prekršajima", ukazao je Marinović.
U slučaju da građanin ne prihvata krivicu za prekršaj, on može da se obrati sudu i pokrene postupak, u roku od 15 dana od učinjenog prekršaja.
Državni sekretar u Ministarstvu pravde i državne uprave Danilo Nikolić ukazao je na visok kvalitet novog Zakona o prekršajima u čiju je izradu uložen veliki napor, apostrofirajući na pravni institut Sporazuma o priznanju prekršaja za koji veruje da će postati dominantan način rešavanja sporova, koji će sistem učiniti efikasnijm i otkloniti zloupotrebe.
"U Bosni i Hercegovini, u praksi se dešavalo da tužilac i okrivljeni sklope Sporazum o priznanju krivice za promet i proizvodnju opojnih droga u trajanju od četiri godine.To sud nije usvojio i slučaj je otišao na suđenje, na kojem je okrivljeni oslobođen usled nedostatka dokaza", objasnio je Nikolić.
On je dodao da je jedan od važnih momenata Sporazuma o priznanju prekršaja činjenica da okrivljeni ima mogućnost da zaključi sporazum sve do donošenja presude.
Prema njegovim rečima institut Sporazuma o priznanju prekršaja nastao je 1858. u Sjedinjenim Američkim Državama, gde se u pojedinim državama te zemlje primenjuje u čak 98 do 100 odsto slučajeva.
Predsednik Glavnog odbora Udruženja sudija prekršajnih sudova Zoran Pašalić podsetio je da je u javnosti novi Zakon o prekršajima često restriktivno tumačen, ali je podvukao da je namera njegovih kreatora da građanima Srbije pred sudom bude pružena veća zaštita, zakonitost i efikanost postupka.
"Sporazum o priznanju krivice je institut koji je postojao i u ranijem zakonu, ali u ovom je razrađen do maksimuma. Novina je to što do pravosnažnosti sudske odluke može koristiti ovaj institut", rekao je Pašalić.
Kako bi implementacija tog instituta bila efikasnija i kako bi se lakše primenjivala u prekršajnom zakonodavstvu, Udruženje sudija prekršajnih sudova započelo je edukaciju svih relevantnih podnosilaca zahteva, kao i sudija prekršajnih sudova, objasnio je Pašalić.
Direktor USAID Projekta za reformu pravosuđa i odgovornu vlast Lorens Veter dodao je da će građani Srbije imati direktnu korist od primene novog zakona jer će se smanjiti broj predmeta koji će zastareti.
"Omogućiće se sudovima da na pravičan način veliki procenat predmeta reše u manjem vremenskom roku i sa manje utrošenih resursa, čime će im ostaviti mogućnost da se posvete komplikovaniim postupcima za koje je potrebno održavanje ročišta", smatra Veter.
Novi Zakon o prekršajima, osim mogućnosti zaključenja Sporazuma o priznanju prekršaja, dozvoljava i da se plaćanjem prekršajnog naloga u roku od osam dana fiksno propisane kazne plate u duplo manjem iznosu od zakonom predviđenih.
Predviđena su i nova rešenja poput novih pravila o dokazivanju i uručenju sudskih poziva i presuda, sprovođenja postupka izvršenja...
Novi zakon je propisao i Jedinstvenu evidenciju o kažnjavanju i Registar neplaćenih novčanih kazni i drugih novčanih obaveza, ali i pravilo da od sada teret dokazivanja u prekršajnom postupku sa suda prelazi na stranke, odnosno podnosioca zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i okrivljenog.
Na taj način za sve što stranke budu tvrdile u sudskom postupku moraće da podnesu dokaze, dok će sud po službenoj dužnosti dokaze pribavljati samo u izuzetnim slučajevima.
Izvor: B92