Mira Sorvino - Najbolja sporedna uloga, 1995, “Moćna Afrodita”
Ćerka Pola Sorvina je ostvarila skromnu ulogu supruge Roba Moroua u filmu “Kviz” (1994) i niko nije očekivao da će dobiti “Oskara” za ulogu otkačene prostitutke i porno-zvezde na određeno vreme u filmu Vudija Alena i pobediti Kejt Vinslet, koja je bila nominovana za ulogu u filmu “Razum i osećajnost”.
Mada stvari nisu odmah krenule nizbrdo, već blago uzlaznim tokom, pri čemu je dobila glavnu ulogu u komediji “Prijateljice” (Romy and Michele’s School Reunion) 1997. i iste godine u naučnofantastičnom horor-filmu Giljerma del Tora “Mimic”, njena zvezda je počela da bledi pošto je prihvatila nekoliko loših uloga (“The Replacement Killers”, “At First Sight”).
Istakla se jedino po ulozi u filmskoj adaptaciji Marivoovog komada “Trijumf ljubavi”, u režiji Kler Peplo 2001. godine. I dalje redovno snima, ali verovatno niste čuli ni za jedan od njenih 20 poslednjih filmova.
Klif Robertson - Najbolji glumac, 1968, “Čarli”
Robertson je umro 2011. godine i u poslednjih deset godina života njegova slava je dobila zamah zahvaljujući ulozi Bendžamina (Bena) Parkera uz Tobija Megvajera u filmovima o Spajdermenu.
Njegova dotadašnja karijera baš ne liči na karijeru dobitnika “Oskara” za najbolju mušku ulogu, koji je pobedio Pitera O’Tula u jednoj od njegovih najblistavijih uloga (Henri II u “Zimi jednog lava”).
U filmu “Čarli” Ralfa Nelsona, glumio je pekara koji ima teškoće u učenju. Ali i ta pobeda je izazvala kontroverze. Magazin “Tajm” je ocenio je da je reč “o preteranom i nepristojnom pridobijanju glasova”, ocenjujući njegov uspeh rezultat preterane reklame.
Pre nego što je osvojio “Oskara”, često je igrao vojnike i ostvario je nekoliko dobrih uloga na televiziji, na primer, u seriji “Zona sumraka”. Posle toga, imao je karijeru s prekidima, koja nikada nije dostigla uspeh koji je nagoveštavalo osvajanje “Oskara”.
Kjuba Guding Mlađi - Najbolja sporedna uloga, 1996, “Džeri Megvajer”
Guding je bio zapažen i pre uloge egocentričnog Roda Tidvela u filmu “Džeri Megvajer”, zahvaljujući glavnoj ulozi u fantastičnom ostvarenju Džona Singltona “Momci iz kraja” (Boyz N the Hood, 1991) i sporednim ulogama poput onih u hitovima “Nekoliko dobrih ljudi” (1992) i “Smrtonosni virus” (1995).
Posle “Oskara”, sve je krenulo nizbrdo, tako da vam se, dok čitate njegovu filmsku biografiju, čini kao da je povorka smenjenih agenata preklinjala za još jednu, poslednju šansu.
Glumio je psihijatra u filmu “Instinkt” (1999), duhovitog sladoledžiju u akcionom filmu “Chill Factor”, takođe iz 1999. godine. Igrao je u filmu “Boat Trip” sa Rodžerom Murom, najlošije ocenjenom filmu svih vremena, a u filmu "Snow dogs" pojavljuje se u ulozi zubara iz Majamija koji nasleđuje grupu haskija.
Lujza Flečer - Najbolja glumica, 1975, “Let iznad kukavičjeg gnezda”
Možda bi bilo nefer da kažemo da je “Oskar” Lujze Flečer za ulogu u filmu “Let iznad kukavičjeg gnezda” puka sreća? Iako je uloga sestre Račel upečatljiva, ona je imala slabe šanse protiv Fej Danavej, Džejn Fond i Elen Berstin, koje su takođe bile nominovane.
Uprkos tome, svi su toplo pozdravili njenu pobedu kada se jezikom znakova zahvalila svojim gluvim roditeljima. Bila je to njeno ubedljivo najbolje glumačko ostvarenje.
Nakon toga više nije bila tako uspešna. Igrala je u filmovima kao što je “Isterivač đavola II”, koji je bio izložen kritici i podsmehu, a kasnije i u naučno-fantastičnim i horor-filmovima, kao što su “Brainstorm”, “Firestarter”, “Flowers in the Attic” i “Virtuosity”.
Roberto Beninji - Najbolji glumac, 1998, “Život je lep”
“Oskar” je bio malerozan i Robertu Beninjiju. Kada je preskačući po nekoliko sedišta van sebe od sreće istrčao na binu da bi preuzeo nagradu za najbolji strani film “Život je lep”, koji je režirao i u kome je igrao glavnu ulogu, on nije ni znao da je ispred nosa ukrao i “Oskara” za najbolju mušku glavnu ulogu Niku Noltiju i Ijanu Mekelenu. Ni svetska publika nije znala da će njegov spektakularni nastup na dodeli “Oskara” praktično biti i poslednji.
Njegov najuspešniji film nakon filma “Život je lep”, bio je veoma skup rimejk filma “Pinokio” 2002. godine. Iako je dobro prošao u Italiji, u SAD je doživeo potpuni fijasko.
Foto: wiki
izvor: Blic