U ponedeljak je završen prvi dan usmene rasprave. Predstavnici hrvatskog pravnog tima su predstavili svoje najvažnije argumente u prilog tvrdnji za je Srbija izvršila genocid.
Najpre je šefica hrvatskog pravnog tima Vesna Crnić - Grotić obraložila da će Hrvatska tokom usmene rasprave sudu predočiti dokaze u prilog tvrdnji da je, kako je navela, Srbija vrlo rano de fakto i de jure preuzela institucije SFRJ, uključujući i JNA.
Hag: Završen prvi dan rasprave
Ona je ukazala da Hrvatska nije, iako je želela da o tome pregovara, odustala od tužbe protiv Srbije jer su politički lideri u Srbiji zadržali stav poricanja zločina.
Crnić-Grotić je, takođe, navela da genocid nije počinjen samo u Vukovaru, već i u drugim delovima zemlje gde je, kako je navela, bilo pokolja, mučenja civila, kao i da su pronađene masovne grobnice.
Detaljnije pojašneje tvrdnji Hrvatske u daljoj raspravi preuzela je Andreja Metelko-Zgombić, koja je kao primer činjenice da se JNA stavila u službu Miloševićevih "genocidnih namera" navela raketiranje Banskih dvora.
Helen Lov iz hrvatskog pravnog tima govorila je o okolnostima koje su dovele do krvavih sukoba, kao što su , kako je navela, rast srpskog nacionalizma, govor mržnje prema Hrvatima i podrška koju je Slobodan Milošević javno davao ekstremnim srpskim nacionalistima.
U ime hrvatske tužbe izlagao je i dekan pravnog fakulteta u Sidneju i profesor međunarodnog prava na Kembridžu Džejms Kraford, koji je govorio o faktičkoj kontroli Srbije nad JNA, čija je zapovedna struktura bila nad lokalnom srpskom Teritorijalnom obranom i paravojnim jedinicama.
Današnjoj raspravi pored članova delegacije oba tima prisustvovao je hrvatski ministar pravde Orsad Miljenić.
Hrvatska je pozvala ukupno 12 svedoka da svedoče u korist njene tužbe za genocid koju je podnela Međunarodonom sudu pravde protiv Srbije, među kojima je i predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko.
Raspravu je preko video bima iz pres ruma pratilo više desetina akreditovanih novinara iz Srbije, Hrvatske, Rusije, Nemačke, Francuske, Slovenije, Holanadije, a tu su i izveštači američkog Si-en-ena i drugih svetskih medija.
Hrvatska je 2. jula 1999. godine pokrenula postupak pred MSP protiv tadašnje SRJ zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te republike od 1991. do 1995. godine.
Deset godina kasnije Srbija je odgovorila kontratužbom zbog kršenja iste konvencije.
Izvor: Blic
Foto: Beta - ap - Jiri Buller