Šta bi vas moglo naterati da pristanete da se na vama testira novi lek i da ponesete rogobatnu titulu ljudskog zamorčeta? Neki od naših sugrađana to smatraju za očajničku situaciju u koju bi se ipak hrabro upustili, ukoliko bi to pomoglo njihovim najbližima ako ne njima samima.
Iz perspektive farmaceutskih kompanija, siromašne i mnogoljudne zemlje su savršeno tržište, u kojima prava testirane osobe variraju od nepostojećih do umerenih.
Zemlje poput Indije, u kojoj više od sedamsto miliona ljudi nema pristup lekaru specijalisti beleže farmaceutska ispitivanja koja se sprovode čak i na maloletnim osobama, isključivo dobrovoljno, i sa retkim slučajevima isplate odštete u slučaju fatalnog ishoda.
Sa druge strane Pacifika su SAD u kojima se sprovodi najviše istraživanja na stotinama hiljada ljudi koji se prijavljuju mahom u potrazi za lakom zaradom. U Srbiji sa trenutnih stotinak ispitivanja na dobrovoljnoj bazi razlozi su jasni. Pojedina lečenja su astronomski skupa čak i za one sa nadprosečnom platama.
Agencija za lekove kontroliše protokole pristupanja pacijenta testovima, etički odbor zdravstvene ustanove odobrava testiranje i ključna karika koja često nedostaje tom lancu je odnos dovoljno upućenog pacijenta i dovoljno stručnog lekara-istraživača.
Pavle Zelić iz Agencije dodaje da pacijent mora da zna šta mu se dešava, koja su njegova prava i kako može da napusti ispitivanje.
"Važno je da pacijenta dovoljno obrazuje lekar-istraživač koji sprovodi ispitivanje kao i glavni istraživač ali i od sponzor ispitivanja odnosno kompanija koja ga sprovodi u Srbiji", objašnjava Zelić.
Agencija za lekove apeluje na sve medicinske radnike da se i sami upoznaju sa svim protokolima, poštuju etički kod i sarađuju sa pacijentima, budući da su u našoj zemlji ovakva ispitivanja mnogima možda i poslednja šansa za normalan život.
Izvor: B92
Foto: Morugefile - ardelfin