Rešavanje granice na Dunavu biće hrvatski uslov za „propuštanje“ Srbije u Evropsku uniju. Bar tako je istakao Zoran Milanović, rekavši da je došlo vreme da se reši granica na Dunavu. Hrvatski premijer je to pre svega povezao sa hrvatskom podrškom Srbiji na njenom evropskom putu.
Ne tako davno sličan zahtev dobila je i Hrvatska od Slovenije, koja je pristupne pregovore Zagreba sa Briselom iskoristila za stavljanje na dnevni red vruće teme granice. Bilateralni problem toliko je kulminirao da je doveo do jednogodišnjeg prekida hrvatskih pregovora. Evropska unija, svesna mnogobrojnih problema zemalja na jugoistoku Evrope tada je zaključila da bilateralni odnosi ne smeju da budu kočnica za pregovore budućih članica, očito očekujući da se slični scenario koji je Slovenija primenila na Hrvatsku može da ponovi i sa Srbijom, ovog puta iz Zagreba.
Hoće li to zaista i da se dogodi, teško je reći, jer je nemoguće prognozirati ko će u Hrvatskoj biti na vlasti u godinama kada će Srbija finiširati pregovore sa EU. Ali, Milanovićeve najave svakako su indikativne da nešto slično može da se očekuje. Značilo bi to i da Hrvatska menja svoj stav, koji je godinama bio isti, a svodio se na to da prema komšijama nikako neće da se primeni slovenački scenario koji je Hrvatsku skupo koštao, a na kraju je sve ipak završilo pred međunarodnom arbitražom.
Hrvatska i Srbija različito gledaju na granicu na Dunavu. Beograd tvrdi da bi granična crta trebalo da bude povučena na sredini reke, a Zagreb se drži katastarskih podataka. U slučaju da se primeni srpski predlog i granica povuče u dužini od 145 kilometara, Hrvati smatraju da bi ostali bez velikog dela zemlje na koju polažu pravo. Spor nije od juče, vuče se godinama i do sada nijedna vlada sa obe strane nije imala snage da se u to ozbiljno upušta. Formirana je i zajednička komisija koja je trebalo da reši problem, ali mnogo nije urađeno.
I koliko god je Milanovićeva najava da će se rešavanje granice na Dunavu postaviti kao svojevrsni uslov za Srbiju bila mnogo mirnija i konstruktivnija od onih koje su dočekale Hrvatsku od Slovenaca, očito da se nešto menja i u Zagrebu u odnosu na srpski put u Evropu.
LOŠE ISKUSTVO
Hrvatska se najavom da će iskoristiti svoje članstvo u EU i „prisiliti“ Beograd na rešenje indirektno odrekla Deklaracije o primeni evropskih vrednosti na jugoistoku Evrope, usvojene u Saboru pre tri godine, u kojoj se jasno kaže da bilateralni sporovi neće da se koriste u uređenju odnosa sa komšijama koji žele da postanu članice EU. Urađeno je to upravo zbog lošeg iskustva sa Slovenijom, jer je granični rat debelo pokvario odnose.
Izvor: Večernje Novosti