Foto: Bulgarian Archives State Agency / Wikimedia commons
Na dan početka skupštinske rasprave 23. jula 1937. poglavar SPC pada u postelju, a žandarmerija prebija učesnike litije za njegovo ozdravljenje. Skupština oko 23 sata izglasava konkordat između Vatikana i Kraljevine Jugoslavije, a oko ponoći patrijarh umire.
U kriptu, koja se dovršava ispod Hrama Svetog Save i gde će se sahranjivati patrijarsi, ako Sinod SPC odobri, biće premeštene i mošti nekih od prethodnih patrijarha. Zasad je sigurno da će među njima biti patrijarh Varnava. Premeštanje njegovih zemnih ostataka mogla bi da bude i prilika da se urade analize i utvrdi da li je nekadašnji poglavar SPC zaista bio otrovan.
"Okolnost da se život patrijarha Varnave ugasi u danu kada je većina u Narodnoj skupštini izglasala konkordat daje tom tragičnom događaju posebno obeležje. U svesti Srba ostaće zauvek zapamćen kao mučenik koji se žrtvovao za svoju crkvu i narod", kaže profesor dr Veljko Đurić Mišina, autor biografije „Varnava, patrijarh srpski” i dokumentarnog filma „I život za pravoslavlje”.
Patrijarh Varnava se zapravo nije protivio konkordatu, ali je zajedno sa svojom crkvom bio protiv ozakonjenja privilegovanog statusa Rimokatoličke crkve.
"Predsednik Vlade je bio uveren da će se snaga i moć države iskazati u ovom spornom slučaju. U svojim zalaganjima SPC, uživajući podršku naroda, nije tražila podršku od političke opozicije, ali su oponenti režima imali svoje razloge da se u tim danima postave na stranu ove crkve. Posebnu dimenziju krize dale su strane obaveštajne službe, u prvom redu britanska koja je imala uticaja i na nekoliko episkopa, na primer dalmatinskog Irineja (Milan Đorđević) i žičkog Nikolaja Velimirovića" dodaje profesor Đurić.
Borba povodom usvajanja konkordata bila je u stvari aktuelizovana nakon ubistva kralja Aleksandra, što je bio težak udarac i za patrijarha Varnavu lično.
"Njih dvojica su se dobro poznavali, gajili su prijateljske veze i prisno su sarađivali i u državnim i u crkvenim poslovima. Atentat u Marselju ostavio je patrijarha bez značajne podrške. Istovremeno, otreznio ga je od jugoslovenstva koje je forsirao kralj. Patrijarh je bio svestan da se temelji države ljuljaju posle atentata i da se i nad Crkvom nadvijaju crni oblaci", dodaje sagovornik.
O patrijarhu Varnavi (rođenom Petru Rosiću 1880. u Turskoj), koji je bio prvi među jednakima u SPC u vremenu 1930-1937. godine, nije previše toga napisano. Zato, ističe sagovornik, još ima prilično nedoumica kad je reč o njegovom životopisu.
Patrijarh Varnava je sahranjen 29. jula 1937. u maloj crkvi Svetog Save na Vračaru, koju je testamentom odredio za mesto počinka, dok ne bude završen svetosavski spomen-hram.
Ceo tekst možete da pročitate ovde.