'Svi geografski, podvodni topografski i arheološki dokazi uverljivo ukazuju da je to olupina Kolumbovog slavnog broda', rekao je vođa arheološke ekspedicije Beri Kliford, jedan od najpoznatijih američkih podvodnih arheologa.
Ako se njegove reči pokažu tačnima, biće to jedno od najvažnijih podvodnih arheoloških otkrića u istoriji.
Santa Maria je izgrađena u drugom delu 15. veka u Baskiji. Kolumbo ju je unajmio zajedno s još dva broda, Pintom i Ninom, i njima se u aprilu 1492. otisnuo sa španske atlantske obale u potrazi za zapadnim putem do Azije. Dva meseca kasnije doplovio je do Bahama i otkrio Novi svet.
Santa Maria, najveći i zapovedni brod ekspedicije, na Božić 1492. u oluji je udarila u greben severno od haićanske obale i posada ju je morala napustiti. U jednom obližnjem selu Kolumbo i njegova posada izgradili su manju utvrdu iz koje su se nedelju dana kasnije s dva preostala broda uputili nazad u Španiju kako bi o otkriću, koje su tada još percipirali kao zapadni put do Indije, izvestili svoje pokrovitelje, španskog kralja Ferdinanda i kraljicu Izabelu. O lokaciji brodoloma Santa Marije od tada se nije znalo ništa.
Klifordovu identifikaciju Santa Marije omogućilo je nekoliko pređašnjih arheoloških otkrića. Godine 2003. grupa drugih arheologa pronašla je verovatnu lokaciju Kolumbovog utvrđenja, što je Klifordu pomoglo da, koristeći se informacijama iz dnevnika slavnog moreplovca, pobliže odredi moguće mesto brodoloma. Njegovo istraživanje olupine zabeleženo je kamerama TV kanala Histori. Ostaci su pronađeni na dubini od oko četiri metra ispod površine. Kliford tvrdi da olupina odgovara dimenzijama te da je pronašao delove koji potvrđuju da je reč o legendarnom brodu.
Santa Maria je bila brod tipa karaka dug 20-ak metara s tri jarbola. Izvorno se zvala La Galega (Galicijanka) jer je sagrađena u Galiciji. Njome je plovilo 40 članova posade. Zahvaljujući svojoj konstrukciji, karake su bile prvi brodovi sposobni preploviti okeane. Na karaki Viktoria Magelanova je ekspedicija oplovila svet.
Izvor: Tportal