Gde ja tu i on. Zajedno nam je najlepše, posle kratkog razmišljana odlučila je Lidija Stančić.
„Pa bilo je strašno, jer u tom momentu ne znaš šta poneti, da li kuče koje imam, ne mogu da ga ostavim, ili tu svoju torbu sa ostalim stvarima, i onda odluciš bolje živo biće nego stvari“, priseća se Lidija tog sumornog i teškog jutra kada napustila stan u Obrenovcu.
Da li da spasi život svom najboljem prijatelju, nije imala ni njena sugrađanka Jovanka Jović.
„Ja sam gledala za kucu da njoj ne zaboravim, neku hranu mislim ono što ona jede, za sebe sam nešto na brzaka ponela. Nisam ponela svojih stvari koliko bi mi trebalo, najviše sam gledala za kucu da ponesem“, kaže Jovanka Jović.
Sada kada su ljubimci uz njih i na sigurnom, vreme u prihvatilištu, brže i lakše prolazi. I ne samo njima već i većini u hali DIF-a na Košutnjaku gde su smešteni. Ove dve prelepe kuce za decu su žive igračke.
Često se, kažu, pitaju dokle će boraviti u ovoj hali i šta ih čeka pri povratku. U pojedinim prihvatilištima u koja su smešteni i ljubimci, biće mesta za njih, sve dok su i njihove gazde tu.
Izvor: RTS