Poplave koje su pogodile Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku, uslovile su da veliki broj ljudi ostane bez krova nad glavom, a više od 50 osoba izgubilo je život u ove tri zemlje.
Pored toga, olujno nevreme koje je pogodilo Skoplje uslovilo je da se taj grad u Makedoniji u neverovatno kratkom roku bukvalno potopi.
Ipak, iako je većina nas u ovim teškim trenucima pomislila da su poplave učestale, te prirodne katastrofe ovolikih razmera ne dešavaju se baš često.
Naime, na sajtu “hewsweb.org“, koji vodi statistiku o poplavama širom sveta, stoji podatak da je u poslednjih mesec dana bilo pet takvih katastrofa, a da ih je od početka godine zabeleženo 28.
U Evropi je područje Balkana trenutno najugroženiji region. Iako je vodena stihija prošla, ostale su posledice koje će svaka zemlja dugo vremena morati da sanira.
Ipak, kada se zagrebe u istoriju vidi se da su vodene stihije kroz vekove odnele na milione života. Pisali smo već o 1o najsmrtonosnijih poplava u istoriji, a sada ćemo vam predstaviti i najteže poplave na Starom kontinentu.
HOLANDIJA NAJVIŠE PROPATILA
Kroz istoriju je na Starom kontinentu zabeleženo više razornih poplava koje su odnele na stotine hiljada života.
Zemlja u Evropi koja je u istoriji najviše propatila zbog poplava jeste Holandija. Tu zemlju su vekovima pogađale prirodne katastrofe, a jedna od najtežih dogodila se davne 1530. godine kada je vodena stihija usmrtila više od 100.000 ljudi.
Po broju žrtava ta poplava je, gledano na globalnom nivou, šesta najteža katastrofa.
Holandiju su i pre toga pogađale katastrofe. Tako je u poplavi 1212. poginulo 60.000 ljudi, 1219. godine 36.000, a u poplavama 1287. nastradalo je između 50.000 i 80.000.
Poslednja velika poplava dogodila se 1953, kada je snažna oluja razrušila nekoliko nasipa na jugozapadu zemlje i kada je poginulo više od 1.800 ljudi.
Holandska vlada je tada odlučila da pokrene radove, pod nazivom “Delta projekat”, kojim bi se obala zaštitila od budućih poplava. Za završetak projekta bilo je potrebno više od 30 godina, ali je on danas od neprocenjive važnosti.
Što se ostalih delova Evropa tiče, beleže se poplave u Engleskoj i Velsu 1607. godine koje su odnele više od 2.000 života.
U novijoj istoriji jedna od najstrašnijih nesreća desila se 1963. u Italiji kada je klizište izazvalo prelivanje preko brane Vajont. U poplavi se udavilo 2.000 ljudi.
Poslednjih decenija u Evropi nije bilo tako smrtonosnih poplava. Ipak, osim golih života ljudi su gubili svu imovinu, a za saniranje posledica utrošeno je na desetine milijardi evra.
Jedna od najstrašnijih pogodila je Portugal, tačnije ostrva Madeira 2010. godine. Poplave i klizišta su usmrtile 50 osoba, a šteta je procenjena na više od milijardu evra.
Takođe, Rusija je 2012. pretrpela veliku štetu u katastrofi u oblasti Krasnodar. U tom delu na jugozapadu Rusije, posebno u okrugu Krimsk blizu Crnog mora poginulo je 172. ljudi, a oko 35.000 je bilo evakuisano.