Marić: Spisak o delovanju poplava je prosleđen ministru unutrašnjih poslova

Marić izjavio je u intervjuu za "Novi magazin", da bi i, kada bi se danas ponovio 12. maj, kada je Republički hidrometeorološki zavod izdao upozorenje o velikim padavinama - postupio potpuno isto.

"Od upozorenja Zavoda do početka kriznih dešavanja u Valjevu 14. maja, uradili bismo sve isto. Već 12. maja opštine su bile upozorene depešom na ono što se sprema. Istog dana naših pet regionalnih timova za spasavanje sa više od stotinu ljudi i čamcima pomereni su ka potencijalno kriznim mestima", rekao je Marić.

On je naglasio da je "to što se dogodilo Srbiji bila kataklizma svetskih razmera, ali to ne sme biti alibi za pranje odgovornosti bilo koga, pa ni nas. "

"To je ono što je mene nateralo da precizno i jasno napravim Izveštaj, sa činjenicama koje su proverljive", istakao je Marić koji je sastavio izveštaj o delovanju tokom majskih poplava i prosledio ga ministru unutrašnjih poslova.

On je, razjašnjavajući redosled dešavanja, rekao da je, "kao i uvek, prvi udar 14. maja primio je Sektor".

"Ponoviću - sektor ima 3.150 vatrogasaca umesto 7.000, ima 1.500 obučenih ljudi civilne zaštite, a biće ih 8.000 kada se reši problem uniformi čija nabavka traje godinu dana. Kad naši resursi postanu tanki, uvodi se Žandarmerija, pa Vojska, država poseže za svim čime raspolaže da bi zaštitila živote građana i tu ne mogu da stavim zamerku državnim organima", dodao je Marić.

Prema njegovim rečima, ključno je pitanje da li u Srbiji sve funkcioniše kako treba.

"Nažalost, ovakve situacije na površinu izbace sve, sposobne i nesposobne, pametne i glupe, dobre i loše, ali to se ne može okarakterisati paušalnom izjavom, nego svaku tačku treba posebno analizirati", dodao je on.

Prema njegovim rečima, ima prilično neshvatanja šta je uloga Sektora.

Zbog našeg prisustva na terenu, možda i naše otvorenosti, ljudi misle da su naša ovlašćenja mnogo šira nego što jesu. Naš primarni zadatak je spasavanje ljudskih života i, tamo gde je moguće, imovine građana. Nije naš posao punjenje džakova, da pravimo bedeme, izvodimo infrastrukturne radove, već da, pre svega, uvezujemo lokalne samouprave i republičke organe, da budemo uz narod gde je najteže i pomognemo da niko ne izgubi život, istakao je Marić.

Upitan zašto je na prvoj sednici Republičkog štaba rečeno da dok traje vanredna situacija neće biti saopštavan broj stradalih, on je rekao da "to nije značilo do kraja vanredne situacije".

"U javnost se išlo sa brojem žrtava koje su verifikovane kroz obdukcioni nalaz, uviđaj koji je rađen za svaku žrtvu... Mislili smo da ne treba kriti broj žrtava, ali i ne izletati sa brojevima dok se ne verifikuje način smrti", napomenuo je Marić.

Upitan, pošto je već najavio da će tražiti promene u funkcionisanju sistema, šta će predložiti, Marić je rekao: "Ulaganje u opremanje Sektora, veću popunjenost, podizanje civilne zaštite. Možete zamisliti koliko bi Sektor podneo više od tog udara da je imao sve što nije imao? Dalje, moramo da se fokusiramo na preventivu i pripremu lokalne samouprave da adekvatno reaguje. Preventiva je naša najslabija tačka i to kao paralelu možete povući u svemu - poplavama, požarima, klizištima, snežnim nanosima na autoputu".

On naglašava da svaka opština u Srbiji mora da ima procenu rizika, mora da ima Plan zaštite i spasavanja i, po Zakonu o vodama, Plan odbrane od poplava. Istovremeno ističe da vrlo mali broj njih ima te planove.

Otvoreno ću vam reći šta smo detektovali kao problem u Zakonu o vanrednim situacijama; za predsednike opština i komandante štabova ne predviđa se nikakva odgovornosti. Postoji samo politička, kaže Marić.

Prema njegovim rečima, u narednom periodu zadatak Sektora će biti briga o nasipima.

"Kad se sklone džakovi, popravljanje nasipa zajedno sa preduzećima koja gazduju vodama Srbije. Nasipi su oštećeni, strahoviti udari ogromne količine vode ostavili su traga i hitno moramo da ih dovedemo u prvobitno stanje. Uveliko smo u pripremi za leto, već danas imamo sastanak sa ljudima iz RHMZ-a, očekujemo projekciju jun-jul-avgust, a ukoliko je moguće i projekciju požarnih indeksa, crvene tačke, kako ih mi zovemo, za ova tri meseca", rekao je on.

To znači, dodao je, našu pripremu i organizaciju, saradnju sa Rusko-srpskim humanitarnim centrom u Nišu, jer će te projekcije odrediti vreme kada će stići letelice iz Rusije i biti spremne da pomognu.

"Ali, plašim se da sve to neće otkloniti nedostatke, jer ni privatne ni državne šume nisu uređene. Verovali ili ne, požar je rizik broj jedan u Srbiji i po broju i po šteti koja nastaje, posle njega su poplave", upozorava Marić.

Izveštavanje medija tokom vanredne situacije on je ocenio kao "u najvećem delu korektno", ali je dodao da su "u 10 odsto" slučajeva objavljivane takve glasine "da smo se ubijali da ih demantujemo".

"Govorim o navodnim hiljadama leševa, njihovom gomilanju u silosima, spaljivanju, o tome da je zbog Valjeva žrtvovan Obrenovac, da je u Obrenovcu pukla brana koje nema. Ali, možda zbog mnogo novinara na terenu, najveći broj njih je shvatio da se radi o strašnoj nesreći i da je degutantno težiti senzacionalizmu", rekao je Marić.

Na pitanje zašto ga, iako su se za 10 godina vlasti menjale, nijedna ne sluša, on je rekao da, mada je "uvek optimista kad dođe nova vlada", misli da su sada uočene manjkavosti i izražena spremnost da se menjaju.

"Srbija je četvrt veka u novčanim problemima i kad se pravi budžet, a posebno rebalans, prikupljaju se novci gde god je moguće za krpljenje rupa. I ja to ne sporim, ali ne pričam o hortikulturi, pričam o ljudskim životima", kaže Marić.
On je podsetio da je pre dve godine napravio projekciju sistemskih grešaka i pobrojao šta treba ispraviti.

Sve se pokazalo tačnim, ali zbog toga ne osećam satisfakciju nego tugu, sve tačke o kojima sam pisao danas su predmet rasprave, ali hajdemo na sistem uzbunjivanja. Obaveza lokalne samouprave je da sirene budu ispravne i pripravne. U Srbiji je taj sistem sveden na petinu, dodao je Marić.

Prema njegovim rečima, u Obrenovcu je jedna sirena radila i oglasila se.

"Molim vas, želim da budem fer i poštujem dogovor, analizu ćete čuti u Skupštini, ali hoću da naglasim - mi nismo pravili politički izveštaj; pa ni neki moji ljudi nisu bili dorasli zadatku, na sreću u malom broju, a mnogi su bili otkriće. Tako je i u lokalnim samoupravama, negde je bilo sve u funkciji, negde rasulo, ali nemojte da ja budem sudija. Najvažnije je da počnemo da menjamo stari koje smo uočili, korak po korak", istakao je Marić.

Izvor: B92

bojan marićkrizapolitikapoplave 2014