Činjenicu da stvarnost ume često da bude jezivija od fikcije dokazuju mnogi filmovi koji su obeležili horor žanr. Predstavljamo vam strašne priče, od kojih su mnoge istinite, a koje su predstavljale inspiraciju za najuspešnija filmska ostvarenja.
“Psiho”
Svima je poznat lik Normana Bejtsa, ali manje je poznato da je baziran na pravom muškarcu – Edu Gejnu iz Viskonsina, koji je uhapšen 1957. Ed je počinio dva ubistva, te je iskopao mnogo mrtvih žena iz grobnica koje su ga podsećale na njegovu preminulu majku.
Nekim ženama je odrao kožu i od nje pravio prekrivače za lampe, čarape i ‘žensko odelo’ koje je hteo da nosi ne bi li bio bliže tome da postane žena. Gejn je umro u psihijatrijskoj ustanovi.
“Teksaški masakr motornom testerom”
I legendarni niskobudžetni film strave i užasa je delom zasnovan na priči o Edu Gejnu, serijskom ubici iz Viskonsina, koji je tokom pedesetih uživao u tome da nosi odranu kožu svojih žrtava, a njegova farma je bila “ukrašena” ostacima nevinih ljudi koje je zverski ubio.
Lik Lederfejsa inspirisan Ed Gejnom poslužio je i kao osnova za stvaranje lika Hanibala Lektora.
“Amitivil Horor”
Knjiga po kojoj je napravljen film, koju su napisali Džordž i Kejti Luc, navodno je bazirana na pravim događajima. Lucovi tvrde da su živeli u ukletoj kući, iz koje su pobegli nakon četiri nedelje. Iako se priča da je Džordž sve izmislio, činjenica je da je u toj kući pre njih živeo masovni ubica. Ko zna?
“Zmija i duga”
Film je snimljen po knjizi kanadskog naučnika Vejda Dejvida koji je pisao o implementaciji zombifikacije koja se sprovodi na Haitiju. Dejvid je tvrdio da se žrtve otruju otrovnim praškom koji ih dovodi u stanje ‘mrtvila’, a zatim ih ‘ožive’ i kontrolišu zli gospodari ‘zombija’.
“Brda imaju oči”
Film je baziran na škotskoj legendi iz 15. veka o Aleksandru Binu, koji je bio vođa klana od 40 ljudi koji su živeli u pećinama i ubijali su i pojeli preko hiljadu ljudi u 25 godina. Naravno, većina istoričara misli da se radi o čistoj izmišljotini.