"Bili smo bespomoćni. Kada je sve prošlo, ostao je samo jad", napisao je Luka Tadić, učenik IV/2 OŠ "Miloš Gajić" iz Donje Trešnjice, u svom pismenom zadatku na temu poplava, katastrofu koja je zadesila njegov kraj.
I svi njegovi vršnjaci kao i mlađi drugari opisali su u svojim radovima kako su doživeli nedaću kakvu ne pamte ni njihovi pradedovi. Iskrenim dečjim jezikom naterali su suze na oči učiteljima Mileni Matović i Predragu Spasojeviću.
"Jednog tmurnog dana jako je padala kiša, bez prestanka. Voda je nadolazila i bilo je strašno. Oko četiri sata začepio se most. Vodena bujica je nosila drveće, zamrzivače, sve", opisuje svoje zaprepašćenje Luka.
Goran Ilić, đak prvak, u nekoliko kratkih rečenica ispisanih još neveštim rukopisom piše o danima bez struje i opisuje reku kako "kotrlja debla po njivama i dvorištima", dok Anđela Vučetić, učenica trećeg razreda zaključuje da "ovo čudo niko nikada nije zapamtio", ali da će ga ona zapamtiti zauvek.
"Tokom noći nadošla je reka koja je nosila trupce, automobile, sušare, a nekim ljudima iz kuće je ponela i nameštaj. Nisam mogla da spavam od buke, nije bilo ni struje ni telefona i bila sam jako uplašena", piše Anđela.
Uskoro svršeni prvak Lazar Bojić napisao je da mašine po ceo dan rade po selu, dok godinu dana starija Jovana Perić opisuje kako nije mogla da ode do rođaka jer do njih više nije bilo ni puta ni mosta.
Ispod naslova "Poplava u Donjoj Trešnjici" đaci su napisali da je kiša tih dana padala "duplo više" nego ikada, da je šuma "letela ka kućama", a da je mala rečica postala "veća od Drine". Četvrtak Saša Tomić nedaću opisuje rečenicom: "jednog jutra moje selo se promenilo".
"Kada sam posle 11 dana krenuo u školu, video sam potpuno uništenu Donju Trešnjicu. Tim ljudima je potrebna velika pomoć da sve vrate u normalu", zaključuje mališan.
Izvor: Blic