Prošle sedmice, za samo dva dana, Srbiju su potresla tri porodična ubistva i jedan pokušaj ubistva.
Ivan Spalević (28) iz Bora ubio je iz vatrenog oružja svog oca Ljubišu (50) u selu Lozan kod Svrljiga.
U selu Seone kod Smedereva otac (72) nožem je nasrnuo na svog sina (49) koji je preminuo od posledica ranjavanja. Motiv zločina još nije poznat.
Snežana Pahla (52) iz Starog Kostolca ubila je svog supruga Božidara (58), u njihovoj kući, sat vremena posle ponoći. Najpre je muža ubola nožem dva puta u stomak, a onda ga pajserom udarila nekoliko puta u glavu. Potom je pozvala policiju i priznala zločin. Krvavom piru prethodili su višegodišnji neraščišćeni bračni sukobi, koji su, prema informacijama iz istrage, kulminirali kada je Božidar, u pijanom stanju, silovao suprugu.
Brojne svađe i fizički obračuni između Slađana M. (42) iz Bubušinca kod Požarevca i njegovog oca Ljubiše M. (65) završene su ispaljivanjem hitaca iz pištolja. Sin je završio u Urgentnom centru, pošto je prethodno (ne prvi put!) pretukao oca, a ovaj je pokušao da se zaštiti pucanjem iz pištolja.
Prividni prekid agonije
- Fizički napadi na članove porodice su posledica kulminacije višegodišnje netrpeljivosti – kaže za portal Nadlanu psiholog Zorana Vuković. – Generacijski jaz, međusobno nerazumevanje i optužbe, sklonost alkoholizmu i konstantno nametanje obaveza mlađim članovima porodice da urade nešto što nisu u stanju mogu trajno da naruše porodične odnose i da dovedu do tragičnih ishoda. Fizičko nasilje kao odgovor na verbalno omalovažavanje i zlostavljanje čini se kao jedini izlaz, naravno pogrešan i nedopustiv. Ljudi koji dižu ruku na druge smatraju da će na taj način prekratiti vlastitu agoniju. U mnogim slučajevima, državni organi ne reaguju blagovremeno i na pravi način kad je reč o prijavljenom porodičnom nasilju. Nažalost, gotovo niko od ugroženih ne traži stručnu pomoć, a upravo bi razgovor sa psihologom čim se pojave prve naznake sukoba mogao da spreči porodičnu tragediju.
Sunovrat porodice
Sociolog Nena Janković objašnjava da bi motive za ubistvo najbližih mogli da potražimo u teškoj ekonomskoj situaciji, koja decu čini zavisnim od roditelja, iako su u godinama kada bi mogli da rade i privređuju. Tome u prilog i podatak da ove godine u Srbiji ima više penzionera nego zaposlenih, te tako oni koji su završili svoj radni vek izdržavaju svoje potomstvo koje, uprkos obrazovanju, ne može da pronađe bilo kakvo uhlebljenje.
- Porodice doživljavaju sunovrat, a u osnovi svega je nemogućnost obezbeđivanja egzistencijalnih potreba – kaže sociolog Janković. - Manjak radnih mesta, nemogućnost zaposlenja i osećanje bezvrednosti mnoge ljude najčešće odvodi u alkoholizam i narkomaniju, a on dalje u nasilje. Stradaju oni koji su najbliži: otac, majka, brat, sestra, baba, deda... Članovi porodice nemaju razumevanja jedni za druge; ‘pljušte’ međusobne optužbe, uvrede i poniženja. Porodica u Srbiji je poslednjih decenija postala psihološki i socijalno slaba, što je ‘idealan teren’ za širenje konflikata, a samim tim i za porodične tragedije.
Kako ističe sociolog, nezaposlena osoba sebe doživljava kao društveni otpad, njeno unutrašnje nezadovoljstvo raste, oseća se degradirano, i veruje da ga i svi ostali vide u tom svetlu. Traženje izlaza iz mračnog tunela uglavnom završava stvarajući dodatne probleme sebi i drugima.
Gde je izlaz
Psiholog Vuković podseća da je izlaz iz teške psihološke situacije u kojoj se nalazi najveći deo mladih u Srbiji razgovor sa stručnim licem. Ona ističe da bi razgovor sa bliskim prijateljima mogao da bude od koristi “na prvu loptu”. Ali, ako nezadovoljstvo ličnim životom i netrpeljivost prema članovima porodice dugo traju, neophodno je razgovarati sa osobom koja je školovana da prenese znanje kako rešiti problem.
- Nažalost, naši ljudi nemaju naviku da idu kod psihologa, strahuju da će ih okolina proglasiti ludima i zbog toga samoinicijativno rešavaju lične i porodične konflikte uzimanjem ‘pravde u svoje ruke’. Država bi morala da pronađe mehanizam pomoću kog će obezbediti da psihološka pomoć bude obavezna, poput sistematskog zdravstvenog pregleda – smatra psiholog Vuković.
Državu kao glavnog krivca vidi i sociolog Janković:
- Dokle god mladi ljudi budu bili bez posla, primorani da žive pod istim krovom sa jednom ili čak dve generacije, da finansijski zavise od roditelja ili baba i deda, dotle će porodica biti primarna baza za širenje nasilja i agresije. S druge strane, sudski sistem morao bi da bude mnogo efikasniji i stroži. Jer, kada pročitamo u novinama da je neko zbog ubistva dobio dve godine zatvora, potpuno drugačije percipiramo zločin nego kada bi on bio drastičnije kažnjavan.
Snežana Moldovan