"Naši odnosi prema Rusiji su potpuno u redu i normalni, ali je najvažniji naš cilj u ovom momentu članstvo u EU i to što je brže moguće", odgovorio je Vucičh na konstataciju lista da Srbija stoji pred sličnom dilemom kao Ukrajina ili članstvo EU ili tesni odnosi s Moskvom - i pitanje kako će se odlučiti.
"Evropa je naš put. Za to ćemo mi sve učiniti.Na tom putu nema povratka.Meni je jasno da taj put neće biti lak.Mi, pred nama imamo puno domaćih zadataka-političke, privredne i socijalne reofmre. Ali ja sam siguran-za četiri-pet godina će najveći deo biti urađen.Onda Nemačka i druge EU-države mogu odlučiti, da li nas žele ili ne", rekao je Vučić za "Bild".
"Priznanje Kosova ne stoji na dnevnom redu Srbije, ali mi sa Prištinom razgovaramo o unapređenju odnosa.Vama ću reći isto ono što sam rekao vašoj kancelarki - ja nisam naglašeni optimista i vidim prepreke koje se pred nama nalaze, ali sam, ipak, upravo sada, po prvi put dobrog očekivanja da možemo rešiti probleme. Pregovori teku veoma dobro i sigran sam da ćemo uskoro moći da potpišemo jedan sporazum, koji će u istom odnosu za Srbe i kosovske Albance biti u skladu sa očekivanjima. Obe strane znaju da se samo zajednički može naći rešenje", rekao je Vučić.
Na pitanje šta zapad može da uradi da podrži Srbiju, a ne naljuti Moskvu, Vučić je odgovorio da oni mole zapad da ima poverenje u srpsko vođstvo - da ono drži svoju obećanu reč.
Priznajući da je bilo i puno grešaka, Vučić je, međutim, rekao da je ono što je u poslednje tri godine učinjeno, nešto što niko ranije ne bi poverovao.
"Mi želimo da budemo pouzdani partner za Nemačku i Evropu i siguran saveznik", rekao je Vučić i na pitanje da li to znači da Srbija želi, takođe, da bude član NATO, odgovorio da je to škakljiva tema.
"To je jedno veoma škakjivo pitanje.Vi morate razmisliti o tome da je NATO Srbiju bombardovao 1999. godine - danas mi imamo veoma dobar odnos sa NATO-m. Kuda će nas to odvesti, videćemo", rekao je Vučić, za koga tabliod piše da se savetovao sa troje nemačkih kancelara- sa bivšim Helmutom Kolom i Gerhardom Šrederom i sadašnjim Angelom Merkel.
Izvor: Blic